Evropska unija je u 2024. godini doprinela sa 31,7 milijardi evra iz javnih izvora za klimatsko finansiranje, a države članice su mobilisale dodatnih 11,0 milijardi evra privatnih sredstava kako bi pomogle zemljama u razvoju da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagode se posledicama klimatskih promena.
Evropski savet je objavio ove podatke uoči Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP30 i CMA 7), koja će se održati od 10. do 21. novembra u brazilskom Belemu. Podaci se zasnivaju na pravilima EU o izveštavanju o klimatskom finansiranju.
Prema podacima koje je prikupila Evropska komisija, polovina javnog klimatskog finansiranja za zemlje u razvoju usmerena je na prilagođavanje klimatskim promenama ili na međusektorske aktivnosti (koje obuhvataju i ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama). Finansiranje zasnovano na grantovima čini značajan deo (blizu 50%) javnog doprinosa EU i država članica.
EU želi da proširi spektar i uticaj izvora i finansijskih instrumenata i da mobiliše više privatnih sredstava, u skladu sa odlukom o novom kolektivnom u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015. godine.
Kako se navodi, podaci za 2024. godinu pokazuju da je EU posvećena ispunjavanju međunarodnih obaveza u oblasti klimatskog finansiranja, naročito u okviru kolektivnog cilja kojim su se razvijene zemlje dogovorile da prikupe 100 milijardi dolara godišnje. Taj cilj ostaje na snazi do kraja 2025. godine.
Pomenuti iznos od 31,7 milijardi evra obuhvata 4,6 milijardi evra iz budžeta EU, uključujući Evropski fond za razvoj, i 2,4 milijarde evra iz Evropske investicione banke.
Iznos od 11,0 milijardi evra odnosi se na privatnu finansijsku podršku mobilisanu putem javnih intervencija (npr. garancije, zajmovi, direktna ulaganja u preduzeća, kreditne linije itd). Ovaj iznos ne uključuje sredstva iz javnog finansiranja koja su iskorišćena za mobilisanje navedene privatne podrške.
(EUpravo zato/Europa.eu)
