Posle perioda rekordnih junskih vrućina, vreme u Srbiji postalo je izrazito nestabilno.
Tokom vikenda, olujno vreme sa gradom pogodilo je mnoge krajeve, pre svega na jugozapadu zemlje, uključujući i gradove kao što su Priboj, Prijepolje, Sjenica, Tutin.
Ali, po svemu sudeći najrazorniji grad, koji je u domaćim medijima bio opisan kao „veličine jajeta”, pao je severnije, u Osečini u zapadnoj Srbiji, gde je oštetio kuće, automobile, puteve, useve...
Iako se vreme u Srbiji relativno naglo promenilo, ovakve padavine nisu bile iznenađenje – već nekoliko dana Republički hidrometeorološki zavod najavljivao je olujno vreme, i zatim je i izdao upozorenje za teritoriju čitave zemlje do kraja meseca, navodeći da je moguće „nestabilno vreme, sa čestom pojavom grmlјavinskih nepogoda sa intenzivnim plјuskovima, gradom i olujnim vetrom”, prenosi Klima 101.
Ovakvih upozorenja će, nažalost, u budućnosti biti sve više. Po savremenim naučnim modelima, grad neće biti samo češća pojava u Srbiji, već će on u proseku biti čak i veći.
Grad sve većeg prečnika će biti češći u Srbiji
Kako se navodi u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, zvaničnom državnom dokumentu koji je Vlada Republike Srbije usvojila krajem 2023. godine, ako se klimatske promene nastave ovim tempom, frekvencija pojave grada prečnika većeg od 5 cm porašće za 40-80 odsto do kraja veka, na gotovo celokupnoj teritoriji zemlje (5 cm je negde između jajeta i teniske loptice).
U ovoj studiji je pokazana i tendencija porasta broja dana sa udarima vetra jačim od 25 m/s, što se takođe može koristiti kao indikator za formiranje jakih oluja, koje su povezane sa pojavom grada.
Kako se navodi u Programu, ukupna godišnja suma padavina se neće značajno promeniti u Republici Srbiji, ali će doći do izmene njihovog režima, što može uticati i na pojavu grada.
Naime, za grad su posebno važni rezultati koji se tiču promena u veoma jakim i ekstremnim padavinama. Grubo rečeno, one se već sada javljaju češće nasuprot malim i umerenim padavinama koje, prema osmatranjima, beleže pad.
Samim tim, ukupna godišnja količina padavina je ostala nepromenjena, ali se povećala učestalost ekstremnih padavina.
To znači da su padavine ređe (uslovi skloni suši) ali kad se dogode one su ekstremnije (uslovi skloni poplavama).
U odnosu na sredinu 20. veka, udeo ekstremnih padavina (30 mm i više) u ukupnim godišnjim padavinama porastao je sa 2,4 odsto na čak 5,6 odsto. Ova promena ka većem udelu ekstremnih padavina će se nastaviti u budućim decenijama, kako Srbija bude nastavila da se zagreva.
Analiza rizika od velikih padavina pokazuje da je u periodu 2001-2020. pod visokim i veoma visokim rizikom bilo svega 7% teritorije Republike Srbije – dok će do sredine veka taj procenat porasti na oko 56%.
Od čega zavisi veličina zrna grada
Ali ne samo da klimatske promene doprinose obilnijim padavinama, već i – uslovno rečeno – menjaju njihov sastav, pa se u sve toplijoj Srbiji mogu očekivati češći i jači naleti grada.
Da bismo to razumeli, treba najpre da proniknemo u samu prirodu ove pojave. Grad kao padavina predstavlja prirodnu pojavu i povezan je sa najenergičnijim, olujnim oblacima, tzv. kumulonimbusima.
Olujni oblaci, a samim tim i grad, mogu se formirati u bilo kom delu godine, ali su najčešći u toploj polovini godine, kada je na snazi i sezona protivgradne zaštite u našoj zemlji (od 15. aprila do 15. oktobra).
U Srbiji ovih gradonosnih oblaka, u proseku, najviše ima tokom juna, maja, zatim jula, pa u tim mesecima možemo očekivati i najviše grada.
Gradonosni oblaci se formiraju u toplom delu godine iz dva razloga.
Prvo, kada Sunce jako zrači, prizemni sloj vazduha se intenzivno zagreva, a znamo da je topao vazduh ređi od hladnog, tako da on teži da se podigne na veće visine i na taj način se formiraju jake uzlazne struje.
Drugo, ako je vazduh topao, što je slučaj leti, on može u sebi da sadrži veću količinu vodene pare koja je neophodna za formiranje oblaka. Tako da grad nastaje u sredini u kojoj ima dovoljno vodene pare za njegovo formiranje, i dovoljno jake uzlazne struje koje će duži vremenski period zadržati to zrno grada u vazduhu, i na taj način mu omogućiti više vremena da raste i poveća svoju veličinu.
Jedno pojednostavljeno objašnjenje uticaja klimatskih promena krije se u činjenici da raste srednja globalna temperatura vazduha, a svako zagrevanje vazduha za 1 stepen C omogućava (u proseku) da on sadrži 7 odsto više vodene pare.
Više vodene pare potencijalno znači intenzivnije oluje, a s tim i više grada. Međutim, zbog komplikovanosti ovog problema, ova oblast i dalje predstavlja aktivnu oblast istraživanja.
U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, posebno su prepoznati voćarstvo i vinogradarstvo kao osetljive poljoprivredne grane.
Kako se navodi u dokumentu, za ukupno 11 voćarskih i vinogradarskih oblasti u Srbiji ocenjeno je da imaju visoki rizik od grada, na osnovu klimatskih projekcija i zastupljenosti ovih grana poljoprivrede (od Sremske preko Zlatiborske i Kolubarske oblasti do Zaječarske i Pčinjske).
Program kao poseban cilj u okviru unapređenja zaštite višegodišnjih zasada od ekstremnih vremenskih događaja navodi subvencionisanje protivgradnih mreža i mreža za zasenu za zasade voćaka i zasade vinove loze. Takođe, predviđeno je i jačanje meteorološkog osmatračkog sistema, kako unapređenjem opreme tako i kroz nove obuke zaposlenih u RHMZ.
Drugim rečima, mada je pojavu grada i njegovu opasnost teško predvideti, to ne znači da sve moramo da prepustimo slučaju. Opasnost od grada zavisiće i od toga koliko smo se dobro adaptirali na nove klimatske uslove.
Darko Savić je istraživač pripravnik na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Njegova oblast interesovanja je fizika oblaka, sa akcentom na interakciji oblak-aerosol i modifikaciji vremena.
(EUpravo Zato/Klima 101)
