Predstavnici domaćih institucija i međunarodnih organizacija, kao i stručnjaci u oblastima povezanim sa promenama klime, diskutovali su danas na "Dijalogu o klimatskim promenama" o strategiji Srbije za unapređenje dekarbonizacije, kao i mogućim rešenjima za suše koje sve češće i intenzivnije pogađaju poljoprivredu, energetiku i lokalne zajednice.
Događaj je tradicionalno organizovalo Ministarstvo zaštite životne sredine u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj i timom Ujedinjenih nacija u Srbiji.
Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je da je od prethodnog susreta do danas Ministarstvo načinilo značajne korake u jačanju okvira za borbu protiv klimatskih promena, uključujući usvajanje Trećeg nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC).
"Ovo je naš najambiciozniji cilj do sada, jer se Srbija obavezala da će do 2035. smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40,1% u odnosu na nivo iz 1990. godine. Ovaj cilj je čak četiri puta veći od prvog NDC-a iz 2015. godine, i značajno veći od cilja iz 2022. To je pokazatelj snažnog opredeljenja Srbije za sprovođenje energetske tranzicije, jačanje otpornosti na klimatske rizike i ubrzanje zelene transformacije društva", rekla je Pavkov, dodajući da je usvojen i niz drugih značajnih okvira, važnih za ostvarenje ciljeva Zelene agende za Zapadni Balkan, ispunjavanje obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Sporazumu iz Pariza.
Vršilac dužnosti stalnog koordinatora Ujedinjenih nacija i stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji, Jakup Beriš, ponovio je nedavno upozorenje generalnog sekretara UN-a, Antonija Gutereša, da će rast prosečne globalne temperature u narednih nekoliko godina ipak preći granicu od 1,5°C koja je, kao crvena linija, pre deset godina dogovorena Pariskim sporazumom. Neke posledice klimatskih promena više nije moguće izbeći, zbog čega prilagođavanje nije opciono, već neophodno.
"Kako bismo pomogli Srbiji da odgovori na klimatske promene, Ujedinjene nacije i UNDP pružaju podršku unapređenju zakonodavnog okvira, sprovođenju inovativnih i praktičnih rešenja za dekarbonizaciju industrije i istraživanju potencijala za upotrebu geotermalne energije i biogasa. Takođe, radimo na poboljšanju procene klimatskih rizika i integrisanju održivih strategija u sektore poput poljoprivrede i energetike", poručio je Beriš.
Ambasadorka Brazila u Srbiji NJ.E. Marija Klara de Abreu Rada, istakla je da je COP 30 kritičan trenutak za zajedničko rešavanje nedostataka koji ugrožavaju kredibilitet globalne infrastrukture za upravljanje klimatskim promenama.
"Moramo osigurati da sprovođenje konkretnih aktivnosti isprati postavljene ciljeve. To znači da zemlje u razvoju dobiju finansijsku podršku, tehnologiju i kapacitete koji su im potrebni za odlučno delovanje. Takođe, potreban nam je jasan, pravedan i uređen put od fosilnih goriva ka održivim izvorima energije", poručila je NJ.E. de Abreu Rada i dodala da je Brazil nedavno pozvao Vladu Srbije da podrži inicijativu te zemlje koja ima za cilj da se upotreba biogoriva učetvorostruči do 2035. godine
Šef Odeljenja za saradnju u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, Mauro di Veroli, naglasio je da je ovo ključan trenutak za klimatsku akciju.
"Prošlo je deset godina od Pariskog sporazuma, što označava prekretnicu na našem kolektivnom putu ka zajedničkom upravljanju planetom i njenim resursima. Tempo globalnih klimatskih akcija, međutim, ostaje prespor, a ambicije se moraju značajno povećati kako bi se odgovorilo na izazove koji su pred nama. Evropska unija je posvećena podršci Srbiji u klimatskim akcijama, uključujući investicije u ključnu infrastrukturu, savetovanje oko klimatskih politika, izgradnju kapaciteta i pomoć u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU u oblasti klime“, objasnio je di Veroli.
Ambasadorka Švajcarske, NJ.E. An Lugon-Mulan, istakla je da samo zajedničkim delovanjem klimatski ciljevi mogu da se pretvore u konkretne rezultate koji koriste i ljudima i planeti.
"Švajcarska snažno podržava napore Srbije da ubrza dekarbonizaciju i sprovede Zelenu agendu. Sa partnerima kao što su UNDP i međunarodne finansijske institucije, pomažemo da klimatski ciljevi postanu konkretne i merljive promene na terenu. Naš zajednički cilj je jasan: smanjenje emisija, otpornija privreda i bolji kvalitet života za sve građane“, izjavila je NJ.E. ambasadorka Lugon-Mulan.
Otvarajući panel u čijem fokusu je bila suša, ambasadorka Švedske, NJ.E. Šarlota Samelin, rekla je da odgovor na ovu tihu krizu mora biti utemeljen u otpornosti, obnovi i međunarodnoj saradnji.
"Suša više nije daleka pretnja – ona je stvarnost i zahteva hitnu reakciju. U Srbiji, njen uticaj se proteže na poljoprivredu, energetiku i ekosisteme, otkrivajući duboke ranjivosti. Švedska je ponosna na svoju podršku nastojanju Srbije da izgradi otpornost na klimatske promene, obnovi vlažna staništa i promoviše održiva rešenja koja štite i ljude i prirodu", dodala je NJ.E. ambasadorka Samelin.
"Dijalog o klimatskim promenama: Igraj za klimatsku akciju" održan je uoči 30. Konferencije država članica Okvirne konvencije UN-a o promeni klime koja se održava od 10. do 21. novembra u brazilskom gradu Belemu.
(EUpravo zato/UNDP)
