Nedavni klimatski planovi brojnih zemalja su drastično ispod nivoa koji su potrebni da se spreče najgori efekti klimatskog kolapsa, pokazala je analiza.
Više od 60 zemalja je do sada podnelo svoje nacionalne planove o emisijama gasova sa efektom staklene bašte Ujedinjenim nacijama, u kojima su izložile kako nameravaju da smanje emisije ugljenika tokom naredne decenije.
Kako se to sve skupa analizira, ti planovi bi smanjili emisije ugljenika za samo oko 10 odsto do 2035. godine u poređenju sa nivoima iz 2019. To tek čini šestinu smanjenja globalnih emisija potrebnog da se zagrevanje planete ograniči na 1,5°C.
Sajmon Stil, glavni klimatski zvaničnik UN je rekao da zemlje ostvaruju napredak i postavljaju jasne korake ka neto nultim emisijama.
"Takođe znamo da promene nisu linearne i da su neke zemlje premašivale svoje ciljeve. Međutim, napredak se ne dešava dovoljno brzo. Imamo ozbiljnu potrebu da se to brže radi i da pomognemo državama da preduzmu snažnije klimatske akcije. To ubrzanje mora odmah da počne", poručio je.
UN su objavile svoju procenu nacionalnih planova, poznatih kao nacionalno utvrđeni doprinosi (NDC), u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom iz 2015. godine, ali planovi nekoliko važnih zemalja nisu bili uključeni. Kina i EU još nisu dostavile svoje NDC planove, iako su najavile ciljeve smanjenja emisija.
Kinesko obećanje da će do 2035. smanjiti svoj ugljenični otisak od 7% do 10% ocenjeno je kao "preslabo", dok se u EU vodi spor oko obaveze koja bi mogla da varira između 62% i 72,5% tokom naredne decenije.
Stilova procena o smanjenju od 10% uključivala je Kinu i EU, iako formalna analiza nije. Ta procena je obuhvatila i američki NDC koji je objavljen u poslednjim danima administracije Džoa Bajdena. Plan verovatno neće biti sproveden jer je aktuelni lider Donald Tramp obećao da će ponovo povući zemlju iz Pariskog sporazuma.
Izveštaj UN nije uključivao procenu očekivanog globalnog porasta temperature ako se NDC planovi ispune. Međutim, oni sigurno ne bi bili dovoljni da temperature ostanu ispod 1,5°C u odnosu na predindustrijski nivo što je i glavni cilj Pariskog sporazuma.
Prag od 1,5°C je već premašen tokom protekle dve godine, ali bi to moralo da se ponavlja još nekoliko godina zaredom da bi se smatralo trajnim prekoračenjem.
Šefovi vlada sastaće se naredne nedelje u Brazilu da razgovaraju o klimatskoj krizi uoči samita UN COP30, koji se održava u Belemu, na ušću Amazona.
Njihov zadatak biće da pokažu kako svet može da se vrati na "pravi put", prema Pariskom klimatskom sporazumu, uprkos tome što NDC planovi nisu dovoljni, odnosno, ne čine dovoljno. Brazil takođe želi da se govori o finansijskoj pomoći koja je potrebna zemljama u razvoju da bi smanjile svoje emisije i nosile se sa posledicama klimatske krize.
Očekuje se da će sastanak biti napet, s obzirom na specifičnu geopolitičku situaciju. Tramp neće prisustvovati, ali će se njegov uticaj osećati, prenosi Gardijan. On je ukinuo brojne projekte obnovljive energije u SAD i obećao povratak uglju i drugim fosilnim gorivima.
Garet Redmond-King, direktor međunarodnog programa u Institutu za energetsku i klimatsku inteligenciju, rekao je: "Ovi novi nacionalni planovi pomeraju svet dalje i brže, nadovezujući se na zamah Pariskog sporazuma, i konačno počinju da savijaju krivu emisija nadole. Ali čak i sa ciljevima neto nultih emisija koji pokrivaju više od četiri petine globalne ekonomije, jasno je da obećanja još nisu dovoljna, niti je napredak dovoljno brz da bi se ostvarili ciljevi iz Pariza".
"To postavlja osnovu za posao koji je pred nama na COP30, gde države moraju da se usredsrede na sprovođenje tih obećanja ako žele da nas vrate na put ka neto nuli, jedinom rešenju za borbu protiv klimatskih promena i ograničavanje još skupljih i opasnijih posledica u budućnosti", dodao je.
Britanski premijer Kir Starmer će prisustvovati samitu lidera pre COP30 naredne nedelje. Britanski NDC bio je jedan od prvih koji su prvi podneseni podnetih i uglavnom se smatra "snažnim".
(EUpravo zato/Guardian)
