Triksi El se i dalje sa mukom seća kako se pre četiri godine sa porodicom jedva spasila kada je tajfun Rai pogodio Filipine.
Za samo nekoliko sati, jaka kiša i oluja su progutale njihov dom na ostrvu Batasan.
Triksi, njeni roditelji, brat, muž i dvoje male dece su se držali za ruke dok su prolazili kroz bujicu usred noći.
To je bio samo početak njihovih muka.
"Danima smo jeli ono što smo uspevali da pronađemo, mrtve kokoške i svinje. Nismo imali nijedno parče odeće. Odlazila sam ka moru da plačem kako me porodica ne bi gledala", objasnila je Triksi (34) za Gardijan.
Rai, poznatiji i kao supertajfun Odeta, bio je najjača oluja koja je pogodila Filipine, ubivši tom prilikom više od 400 ljudi, dok je 3,2 miliona moralo da potraži drugi dom. Uništeno je najmanje milion kuća.
Danas, Triksi želi pravdu.
Zajedno sa 66 preživelih sa ostrvskih zajednica na Filipinima, pred britanskim sudom je podnela tužbu protiv naftnog giganta Šel (Shell). Oni traže kompenzaciju za pretrpljenu materijalnu štetu. U tužbi koja važi za presedan ne samo u Velikoj Britaniji nego u čitavom svetu, zagađujuća naftna kompanija se direktno povezuje sa smrtnim slučajevima i povredama koje su se već dogodile na globalnom Jugu. Ostale klimatske tužbe su se dosad fokusirale na buduće štete i rizike.
Pravni tim koji zastupa Filipince prvo je Šelu, sa sedištem u Londonu, poslao pismo pred utuženje u kome pozivaju kompaniju da odgovori na optužbe. Ukoliko strane ne postignu dogovor, slučaj će biti pokrenut pred britanskim Visokim sudom u decembru.
Kako se navodi, Šelovo zagađujuće poslovanje doprinosi klimatskim promenama koje je pojačalo udar tajfuna.
Prema filipinskim zakonima, kompanija je prekršila ustavno pravo na život u zdravoj životnoj sredini i prouzrokovala štetu jer nije uspela da ograniči emisije i širila je klimatske dezinformacije.
Procureli interni dokumenti pokazuju da je Šel znao za negativne posledice proizvodnje fosilnih goriva pre najmanje 60 godina, ali da je nastavio da se širi i značajno profitira od svog poslovanja.
"Činjenica da su nastavili sa aktivnostima za koje su znali da mogu da prouzrokuju štetu, zajedno sa dezinformacijama kojima su namerno obmanjivali javnost, može da se smatra aktom suprotnim filipinskim zakonima", rekao je Greg Lasel, partner u advokatskoj kući Hausfeld koji predvodi pravni tim.
Portparol Šela je negirao optužbe na račun kompanije.
"Ideja da je Šel imao znanja o klimatskim promenama jednostavno nije istinita. Pitanje klimatskih promena i način njihovog rešavanja je decenijama deo javne diskusije i naučnih istraživanja", napomenuo je.
Podnosioci tužbe, međutim, smatraju da je Šel, uprkos tome što je znao za posledice pojačanih emisija, i dalje proširivao operacije fosilnih goriva i prikrivao svoja saznanja od javnosti.
Sve veći broj klimatskih tužbi širom sveta
Dok su se klimatske tužbe tokom poslednjih godina eksponencijalno uvećale širom sveta, slučaj "Odeta" izdvaja se kao primer zasnovan na snažnim naučnim dokazima o povezanosti ljudskog delovanja i klimatskih promena. Nezavisno istraživanje naučnika sa Imperijal koledža u Londonu, Univerziteta u Šefildu i Instituta Grentam je zaključilo da je antropogeno (izazvano ljudskim delovanjem) klimatsko zagrevanje više nego udvostručilo pojavu ekstremnih vremenskih događaja poput supertajfuna.
Slučaj se zasniva i na pionirskom izveštaju Komisije za ljudska prava Filipina, koja je sprovela prvu svetsku istragu o odgovornosti 47 najvećih svetskih proizvođača nafte, gasa i cementa, uključujući i kompaniju Šel, povodom kršenja ljudskih prava povezana sa klimatskom krizom. Komisija je 2022. zaključila da zagađivači imaju moralnu i pravnu obavezu da se suoče sa štetama koje prouzrokuju klimatskim promenama.
Klimatske tužbe protiv kompanija rastu širom sveta, a sve češće su usmerene na same korporacije, njihove direktore i rukovodioce. Prema istraživačima sa Londonske škole ekonomije, u 2024. godini podneto je 11 tužbi zasnovanih na principu "zagađivač plaća". Ove godine je presuda u slučaju protiv nemačke energetske kompanije RVE potvrdila da zagađivači mogu da budu pravno odgovorni za svoje emisije ugljenika. Međutim, do sada nijedna kompanija nije bila obavezana da plati odštetu za gubitke i štete povezane sa klimatskom krizom.
Kako se klimatske posledice gomilaju, sudovi postaju novo bojno polje za preživele od klimatskih katastrofa koji traže odgovornost, rekla je Tesa Kan, advokatica specijalizovana za klimatske promene i izvršna direktorka organizacije "Uplift", koja grupu ljudi sa Filipina.
"Sudovi su uvek poslednje mesto kome se ljudi obraćaju. Potrebna je neverovatna hrabrost i upornost da bi se išlo ovim pravnim putem. Ali, tako će biti sve dok zajednice uviđaju da kompanije i vlade globalnog Severa ne ispunjavaju svoje odgovornosti i moralne obaveze", navela je.
Triksi i njena porodica se i dalje se bore da stanu na noge. Ostali su na ostrvu Batasan, koje je sada poznato kao ostrvo koje tone. Tokom plime, čak i tokom sunčanih dana, morska voda prodire u kuće i škole. Porodice su se prilagodile tako što su podižu svoje domove nekoliko metara iznad zemlje. Svi, uključujući Triksi, žele da ostanu na tom području.
"Moja motivacija je budućnost moje dece. Ne želim da moja deca ponovo pate", rekla je. Potresno iskustvo tajfuna "Odeta" i dalje proganja njena dva sina, sada tinejdžere od 13 i 17 godina, koji se skrivaju svaki put kada čuju grmljavinu.
Za nju je ovaj slučaj zračak nade posle dugog perioda tame.
"Možda mi ova borba da je svrhu u drugom životu, nakon što sam preživela Odetu", rekla je.
"Nadam se da će uz ovaj slučaj Šel i druge kompanije konačno videti nas - ljude koji pate zbog njihovog poslovanja. Sada uzvraćamo", zaključila je.
(EUpravo zato/Guardian)
