Maj 2014. godine obeležile su poplave nazvane stogodišnjim zbog svog intenziteta i obima.
U Srbiji, ali i Hrvatskoj i BIH je 2014. uništeno 100.000 domova i više od 200 škola, poginulo je više od 60 ljudi, a ukupna materijalna šteta u Srbiji i BiH procenjena je na oko 3,5 milijardi dolara, prenosi Klima 101.
Tim istraživača sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, udruženi sa kolegama iz Norveškog instituta CICERO uradili su studiju atribucije za poplave iz maja 2014. godine, piše dr Zorica Podraščanin sa Departmanu za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.
Kako je objasnila, atribucija koristi meteorološka posmatranja i klimatske modele kako bi razumela kako klimatske promene utiču na intenzitet i verovatnoću ekstremnih vremenskih događaja. Studije takođe procenjuju ulogu ranjivosti i izloženosti u obimu uticaja klimatskih promena.
Šta je pokazala studija o poplavama iz 2014. godine?
Većina studija se sprovodi brzo, nakon ekstremnih vremenskih događaja – ili čak dok se oni još dešavaju – kako bi odgovorile na sve češće postavljeno pitanje: kakvu su ulogu imale klimatske promene u ovom događaju?
Kada su u pitanju poplave 2014. godine, odgovor na ovo pitanje je istovremeno i kompleksan i jednostavan.
U studiji je posmatrana ukupna količina padavina koja je pala na teritoriji obuhvaćnoj poplavama od 14. do 16. maja 2014. godine.
Tada su pale ekstremne količine padavina koje su u zapadnim i centralnim predelima Srbije bile, samo za ta tri dana, od 3 do 4 puta veće od prosečne ukupne količine padavina u maju.
Posmatrana je verovatnoća da se količina padavina koja je pala u posmatranom periodu pojavi u klimi kakvu imamo, i u klimi kakva je bila pre industrijske revolucije.
U zavisnosti od seta podataka koji su korišćeni, dobijeni su različiti rezultati, ali načelno, verovatnoća da se ovakve količine padavina jave na posmatranoj teritoriji je nešto veća u klimi koju trenutno imamo.
Međutim, rezultati ove studije nisu konačni iz više razloga.
Naime, posmatrano područje je područje u kojem ne postoji veliki broj meteoroloških stanica, pa samim tim ni dugog niza podataka, što unosi veliku nesigurnost u metodi koja se koristila za studiju atribucije. Takođe, i rezolucija samih modela nije dovoljno precizna, pa se u nekim slučajevima dešavalo da je cela teritorija obuhvaćena sa samo nekoliko tačaka modela.
Pored svih tehničkih poteškoća, bitno je naglasiti i da su naučnici posmatrali samo ukupnu količinu padavina na teritoriji obuhvaćenoj poplavama, ali ne i ostale faktore koji su uticali na same poplave.
Primera radi, jedan od bitnih faktora koji je imao uticaj na poplave u maju 2014. godine je i činjenica da je velikim količinama padavina od 14. do 16. maja 2014. godine prethodio izrazito kišni period, pa je tlo već bilo natopljeno vodom i nije moglo da upije nove količine padavina.
Kako na poplave utiču i suše?
Međutim, ovi rezultati odnose se isključivo na jednu konkretnu studiju uticaja klimatskih promena na jedan konkretan događaj. Uopšteno govoreći, kako nam kažu savremeni naučni modeli, klimatske promene dovode do češćih, pa i intenzivnijih poplava.
Naime, klimatske promene pospešuju pojavu ekstremnih događaja. Pored toga što očekujemo učestalije suše, takođe očekujemo i intenzivnije padavine, odnosno, očekujemo da će se sve češće dešavati da u jako kratkim vremenskim intervalima padne jako velika količina padavina, što je jedan od glavnih faktora za nastanak poplava.
Postojeća merenja u Srbiji pokazuju upravo to. Mada je ukupna godišnja količina padavina načelno nepromenjena, sve više tih padavina je ekstremno: udeo ekstremnih padavina gotovo je dupliran, sa 2,4% na 5,6% u poslednjih nekoliko decenija.
Dok su na poplave 2014. godine uticale prethodne kiše, sličan efekat mogu izazvati i suše. Nakon suša, zemlja se ponaša kao beton, postaje tvrđa i manje sposobna da upije vodu. Onda kada se desi ekstremna kiša, zemlja ne može da upije svu vodu, što može dovesti do poplava.
Ova situacija, poznata kao „suša-kiša efekat” ili „suša-poplava efekat”, često rezultira većim količinama površinskog oticanja vode, umesto da se voda ravnomerno upija u tlo.
Kako znamo da li su klimatske promene „krive” za neki događaj?
Problem nisu samo „stogodišnje” poplave – svedoci smo češćih tzv. bujičnih poplava, koje gotovo svake godine odnose živote i prave materijalnu štetu.
Za poplave je pre svega potrebna velika količina padavina, koja najčešće nastaje usled obilnih kiša, ali može da bude i posledica topljenja snega. Brzo kretanje vode se javlja usled prezasićenja zemljišta vodom – ili nedostatka adekvatne infrastrukture za odvođenje vode.
Takve posledice smo već imamo prilike da vidimo u poslednjih nekoliko godina u gradovima u Srbiji, u kojima nakon letnjih pljuskova bude poplavljen veliki broj ulica.
Klimatske promene pospešuju nastanak obimnih padavina, pa se samim tim povećava i mogućnost za nastanak poplava. Kako nam govori jedno načelno pravilo, za svakih 1 °C povećanja temperature vazduha, u vazduhu će u proseku biti 7% više vodene pare, koja je „gorivo” za ekstremne oluje i padavine.
Dr Zorica Podraščanin je završila fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, a magistarske i doktorske studije na ACIMSI (Asocijacija centara za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije i istraživanja). Zaposlena je na Departmanu za fiziku,
Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu i bavi se numeričkim modelima za prognozu vremena i transport zagađujućih materija.
(EUpravo Zato/Klima 101)
