Ugrožene vrste ajkula i raža od kojih su neke proglašene izumrlima u Jadranskom moru, pronađene su tokom praćenja kretanja morskih grabljivica u Sredozemnom i Crnom moru, a vođa projekta na terenu je bio hrvatski naučnik Alen Soldo.
Za desetak dana terenskog istraživanja u području turske severne obale Iskenderunskog zaliva korišćen je 13- metarski ribarski brod koji je upotrebljavao parangale dok su na ajkule i raže postavljeni satelitski odašiljači za prikupljanje podataka o kretanju.
Rezultati istraživanja dosta su iznenađujući jer su glavni ulov bile ugrožene vrste i to sklat, vrsta ajkule koja je proglašena regionalno izumrlom u Jadranskom moru, rekao je Soldo sa Univerziteta u Splitu.
Takođe, ulovljen je manji broj kritično ugroženih vrsta leptirice i goluba ćukana, a svi su primerci nakon merenja i izuzimanja uzoraka za DNK analizu prema protokolu pušteni u roku od 60 sekundi od dolaska na palubu broda.
Nešto duže se rukovalo s peščanim ajkulama, jer se procenjivalo da li pogodne za montiranje satelitskih odašiljača, ali je unutar 180 sekundi u njihovim ustima gumena cev slala vodu prema škrgama, snabdevajući ih kiseonikom.
Od šest ulovljenih morskih pasa samo se jedan pokazao pogodnim za montiranje miniPAT odašiljača pa će se za nekoliko meseci, kad uređaj ispliva na površinu, znati njegovo kretanje.
"To se smatra velikim uspehom jer je mali broj ajkula dosad bio praćen na takav način u Mediteranu pa se sa nestrpljenjem tek očekuju prvi rezultati", kazao je Soldo, a preneo HRT.
Najstarije i najugroženije životinje na planeti
Iako se smatraju najstarijim životinjama na planeti, čije se evolutivno poreklo može pratiti 200 miliona godina pre dinosaurusa, ajkule i raže zbog bioloških i ekoloških karakteristika danas spadaju među najugroženije vrste na svetu.
Vrhunski predatori, sa vrha lanca ishrane preživeli su prirodne katastrofe koje su uništile većinu bića na kopnu i u moru, naleteli su u poslednjih pedesetak godina na opasnost koju predstavlja čovek zbog zagađenja mora i naročito ribolova.
S obzirom na drastičan rast ribolova u nekoliko poslednjih decenija, što je za bilo kakva evolutivna prilagođavanja prekratak period, danas je trećina ajkula i raža na svetu kritično ugrožena i pred izumiranjem.
Stanje je još gore kada se pogledaju neka regionalna područja, pri čemu se posebno ističe Mediteran, koji se smatra najopasnijim morem za te vrste jer je 60 posto od 88 zabeleženih vrsta ugroženo dok je stanje u Jadranu još i gore.
Nedavno istraživanje Solde i Lovrenca Lipeja iz Slovenije pokazalo je da je od 60 vrsta ajkula i raža, koje u Jadran povremeno zalaze ili u njemu stalno žive, čak 70 posto ugroženo dok se tri vrste smatraju regionalno izumrlima.
Od ugroženih jadranskih vrsta, 21 spada u kategoriju kritično ugroženih, osam ih je ugroženo, a ranjivih je 10 vrsta. Tri vrste označene su i regionalno izumrlim i to sklat žutan, sklat i pilan.
Iako ljudi ajkule često percipiraju kao vrlo opasna stvorenja, strah, barem kad je reč o Jadranu, nije racionalan jer su od 33 vrste samo tri potencijalno opasne: velika bela ajkula i njoj bliski srodnici dugonosna ajkula i atlantska ajkula.
Smanjiti negativan uticaj čoveka
Glavni problem morskih pasa zbog kojeg se ne mogu odupreti čovekovom uništavanju je njihov položaj na vrhu lanca ishrane, neracionalni ribolov, zagađenje okoline i klimatske promene.
Tipične karakteristike najvećeg broja vrsta ajkula su, objašnjava Soldo, spori rast, dug životni vek, kasno polno sazrevanje, vremenski dugačka trudnoća i mali broj mladih.
Ozbiljnost situacije i važnost morskih pasa i raža polako počinje da shvata i šira javnost pa se sve više projekata finansira s ciljem da se sazna što više o tim morskim predatorima i na taj način spreči i smanji negativan uticaj čoveka.
Projekat Praćenje kretanja i stanja vrhunskih morskih predatora u Mediteranskom i Crnom moru" finansiraju Mediteranska naučna komisija - CIESM i Princ Albert II Fondacija.
Soldo objašnjava da su mnoge ajkule i raže vrlo migratorne vrste koje ne poznaju administrativne morske granice na Mediteranu podeljene između čak 22 zemlje pa je važno poznavati njihove migratorne puteve.
Kao prva pilot-studija izabrano je područje Turske odakle su stizale informacije da se ajkule i raže i dalje mogu uloviti.
Terenskim radom rukovodio je Alen Soldo, sa Univerziteta u Splitu koji je i rukovodilac CIESM-ovog programa za ajkule pse. Turske naučnike koordinisao je Nuri Basusta sa Univerziteta Firat.
(EUpravo Zato/HRT)
