Međunarodni dan akcije za klimu je globalna akcija koja se obeležava u više od 170 država sveta, svakog 15. maja. Taj dan se obeležava kao dan borbe protiv klimatskih promena.
Na sreću, danas se o njima priča bukvalno svuda. Ali, nažalost, mnogi od nas i dalje misle da je to mit. Iako, da biste razumeli da su klimatske promene stvarne, potrebno je samo da se prisetite vremenskog režima u vašem kraju u poslednjih nekoliko godina. Na kraju krajeva, ove promene su evidentne.
Termin klimatske promene koristimo najčešće kada opisujemo poremećaje u promenama klime koji se događaju u poslendjih nekoliko decenija. Promene koje su registrovane prethodnih, kao i one koje se predviđaju za naredne godine, smatraju se rezultatom čovekovih aktivnosti, a ne posledicama prirodnih promena u atmosferi.
Jedan od najvažnijih fenomena kada se govori o klimatskim promenama jeste efekat staklene baste. On se, naime, odnosi na gasove koji Zemlju održavaju toplom i kojima pripada najveća zasluga za postojanje života na njoj. Neke od gasova koji prave "efekat staklene bašte" ljudi proizvode u svakodnevnim aktivnostima. Ta dodatna količina koju proizvode ljudi glavni je faktor koji utiče na globalno zagrevanje.
Naučnici predviđaju da bi globalno zagrevanje moglo da doprinese masovnom istrebljenju divljih životinja u bliskoj budućnosti, delovanjem na čak milion vrsta, što je oko četvrtina poznatih vrsta. Životinje i biljke koje su navikle na hladnije klimatske uslove moraće da se pomeraju prema polovima ili uzbrdo čak i usled malih promena klime.
Takođe, naučnici upozoravaju da koncentracija ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi premašuje dozvoljenu granicu, te da će ovo u budućnosti tek biti slučaj.
Borba EU protiv klimatskih promena
Zato su uspostavljene različite akcije za borbu protiv klimatskih promena, a najglasnija dolazi iz Evropske unije. Sa ciljem da se prilagode i izazove pretvore u prilike, Evropska komisija je 2019. godine predstavila Evropski zeleni dogovor – mapu puta za održivost ekonomije EU pretvaranjem klimatskih i ekoloških izazova u mogućnosti u svim oblastima politike i tranziciji čineći pravednom i inkluzivnom za sve. Evropska zelena agenda je strategija koja bi trebala Evropu da učini prvim "klimatski neutralnim" kontinentom do 2050. godine.
Ove inicijative neophodne su nam jer je u poslednjih par godina, svaka koja je za nama opisana kao "najtoplija od kad postoje instrumentalna merenja". Godina 2024. Takođe prati ovaj trend, pa je mesec za nama bio najtoplijim april otkako se vodi evidencija, pokazuju preliminarni podaci Službe za klimatske promene Kopernikus.
"Prethodna, 2023. je bila najtoplija godina od kad postoje instrumentalna merenja. Gledajući globalno, mogo meseci tokom 2023. je oborilo rekord za pojedinačne mesece. Tako da smo imali, recimo, najtopliji jun ikada, najtopliji jul ikada, najtopliji avgust, najtopliji septembar, najtopliji oktobar, najtopliji novembar, i najtopliji decembar. Imali smo jedan niz, koji je zaista neka vrsta presedana", rekao je u intervjuu za EUpravo zato klimatolog Vladimir Đurđević.
Loše je što, prema njegovim rečima, ovaj trend će biti prisutan I u narednih 30 godina.
"I ono što je problematično u celoj ovoj priči jeste to što to nije kraj tim promenama. Mi ćemo tek videti dodatne promene u narednih 30-ak godina, tako da treba da budemo vrlo oprezni kada pričamo - posebno o budućnosti, a ne samo o sadašnjosti".
Šta možemo da uradimo?
Kako je čovek među glavnim uzročnicima klimatskih promena, čovek tako može da bude i rešenje - posebno odluke koje se donose na višem nivou.
"Naši naši kapaciteti bili bi značajno uvećani ako bismo bili deo zajednice evropskih naroda. To je vrlo važno jer će ceo taj rizik klimatskih promena biti manji ukoliko se nađemo u nekoj vrsti dobrog društva, posebno zbog toga što je Evropska unija i globalni lider u ovoj oblasti. Lider je u smislu toga koliko brzo, koliko ambiciozno pristupa svim tim akcijama koje su neophodne za rešavanje klimatskih promena i po meni je to dobar razlog da budemo deo Evropske unije. Na taj način bismo iskazali i našu spremnost da vrlo aktivno učestvujemo u obuzdavanju klimatskih promena u nekim okvirima koji su prihvatljivi. Tako što se tiče klimatskih promena veliko ZA da budemo što pre deo Evropske unije", kaže Đurđević na ovu temu.
Mi smo se, prema njegovim rečima, na neki način već obavezali da ćemo da pratimo politike Evropske unije po ovom pitanju i da budemo što bliži tome što su njihovi ciljevi.
"Potpisali smo Sofijsku deklaraciju, dokument koji treba da postavi stvari na način da zemlje Zapadnog Balkana budu što kompatibilnije sa Evropskom unijom u smislu politika očuvanja životne sredine. Ključni element Sofijske deklaracija jeste usklađivanje politika koje se tiču klimatskih promena posebno u smislu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanja na klimatske promene. U ovom trenutku naša zemlja nije apsolutno kompatibilna sa politikama Evropske unije, malo odstupamo od toga".
Međutim, sa nekim akcijama smo već počeli.
"Kada pričamo prilagođavanju na klimatske promene, naša Vlada je u decembru usvojila prvi program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i na neki način postavila pravni okvir prilagođavanja na klimatske promene. Mi već imamo i set indikatora koji nam govore da li je prilagođavanje adekvatno i da li treba da ga unapredimo, napravili smo taj prvi korak, ali bilo bi dobro i da se približimo Evropskoj uniji, da imamo neku vrstu monitoringa prilagođavanja", zaključio je Đurđević.
Srećan Međunarodni dan klime! I zapamtite - sudbina planete je u našim rukama!
(JA/EUpravo zato)
