Solarni paneli sve više dobijaju na popularnosti u našem regionu, pa se i Tomislav Adamović iz Bjelovara dosetio da ih postavi na svoju vikendicu koja nije priključena na električnu mrežu.
Ovaj magistar inženjer elektrotehnike je pre više od godinu dana kupio bateriju i solarnu ploču koja njemu i porodici olakšava boravak i rad na vikendici okruženoj šumom.
Kako navodi, pet sati sunčeve svetlosti potrebno je da se pomoću solarne ploče od 400 vati napuni baterija od dva kilovat sata.
Da bi se napunila za navedenih pet sati, nebo mora biti čisto i sunčano, a ako je oblačno, potrebno je više vremena.
"Punjenje za pet sati je kao da moraš da pređeš put od 2.000 kilometara, a voziš brzinom od 400 na sat. Kada ima oblaka, pada na 10, 20 do 70 vati. Dakle, kao da na putu od 2.000 km, voziš 30 na sat", slikovito je opisao Adamović.
Važan je odabir uređaja
Ovaj način snabdevanja električnom energijom koristi za mali frižider od 70 vati koji može bez problema stalno da radi 30-ak sati. Na bateriju je priključivao, na primer, Hilti bušilicu kao i brusilicu koje su veliki potrošači. Bateriju koriste i za usisavanje, punjenje mobilnih telefona ili rad na laptopu.
"Ali, jedan potrošač je daleko najveći, aparat za kafu, onaj mali pingvin. Priključim ga na bateriju, uključim ga i on odmah potroši 1.400 vati, baterija počne da vrište, pale se ventilatori", smeje se Tomislav koji se omiljene kafe ne odriče ni na vikendici, preneo je Agroklub.
Kaže, baterija ima šest utičnica i USB ulaze. Može se puniti preko automobilskog priključka na 12 volti u vožnji kao i direktno na 220 volti u kući.
"Može se definisati kojom brzinom. Ako stavim na 400 vati, ona misli da je na solarnoj ploči. Ipak, postoji i opcija brzog punjenja. Dva, tri puta mi se dogodilo da sam zaboravio da je napunim, a morali smo na vikendicu i za sat vremena je bila puna", otkrio je.
Budući da ima instalirane električne vodove u vikendici, planira da napravi sistem i da ih spoji na bateriju kako bi u celom objektu imao struje.
"U tom slučaju treba uzeti led sijalice sa što manjom snagom, ali i izbegavati bilo kakve termičke potrošače jer oni troše jako puno energije", naglašava.
Šta treba znati o solarnoj ploči i bateriji?
Solarna ploča je prenosiva i sastoji se od četiri dela koji se jednostavno sklope i rasklope. Baterija u koju su uklopljeni i pretvarači teška je oko 25 kg i praktična je za nošenje. Nju uvek drži punom između 20 do 80 odsto. Kaže, kada se na njoj pale ventilatori koji "hlade" elektroniku, tada postaje bučna, ali ipak ne previše. Plan mu je da nabavi i agregat u slučaju dužeg boravka u vikendici u vreme kada nema dovoljno sunca.
Ono što ga najviše oduševljava već više od godinu dana je osvešćenost o potrošnji energije.
"Kada živiš u kući ili stanu, ne razmišljaš koji aparat koliko troši, koji je razred. Ali, kada su resursi ograničeni, sve to postaje važno", ističe Adamović i dodaje kako je odličan utisak da uzimaš energiju od sunca i pretvaraš u drugi oblik.
"Kada nešto uključiš u utičnicu, ne razmišljaš odakle dolazi. Ovde doslovno bereš energiju, stavljaš u bateriju i pretvaraš u zvuk, sliku ili buku bušilice", entuzijastično zaključuje.
Kako izabrati najbolji sistem?
A o čemu razmišljati prilikom ovakve investicije, uputio nas je Fran Škada iz hrvatske firme "SolarShop".
"Važno je da klijent naglasi koje potrošače ima u objektu, gledamo koji najviše troše i prema tome pravimo ponudu", kaže Škada navodeći tri vrste sistema.
Za manje potrošače je 12 V, sistem može pokriti manji frižider, televizor, radio, punjenje mobilnog telefona. Za veće sisteme kao što je hidrofor za vodu, frižider i ostalo, potrebno je 24 V, a za one koji imaju i klima uređaj, veš mašinu i ostale, 48 V.
Onima koji imaju veću potrošnju preporučuje se da se osiguraju agregatom, kao i onima koji na manjim sistemima planiraju da koriste alate kao što su bušilice, mešalice i slično.
Baterija ne zauzima mnogo prostora, a u slučaju da živite na mestima gde ima više, na primer, guštera ili miševa, tada je dobro zaštititi ventilatore mrežicama.
Najbolja orijentacija za panele je južna, a u slučaju da ima samo dva sata direktnog sunca dnevno, tada sistem neće raditi. Baterije će biti konstantno prazne, što će ih na kraju uništiti.
Branje energije
"One ne smeju ostati prazne jer tada dolazi do sulfatizacije i onda sa njima ne možete više ništa, brzo se pune i jednako tako prazne", upozorava, zaključivši da troškovi ove investicije zavise od potreba i želja korisnika, pa tako sistem za frižider, TV, rasvetu i manje potrošače može koštati od 1.500 do 2.000 evra.
Od čega zavise troškovi?
"Ako zaboravimo na velike potrošače kako što su šporet, bojler i slično, ukoliko će korisnici u objektu boraviti samo leti, dovoljno je 600 W proizvodnje, 200 Ah baterija i invertor 1.000 W. Ako će boraviti cele godine, sistem mora biti znatno jači, ne ispod 900 W proizvodnje i 400 Ah baterija, mada je preporuka da bude i duplo jače od toga", objasnio je Peđa Šuput iz firme "Strukturcom" iz Srbije.
Prema njegovim rečima, ako želite u tom objektu da boravite komforno kao u stanu cele godine sa svim redovnim potrošačima i navikama, odvojite najmanje 30.000 evra.
Kada je reč o pozicijama, i on navodi da je najbolje solarne ploče postaviti na južnu stranu krova. Druga opcija je na postolje sa kojeg ih možete okretati prema suncu, a treća zavisno od toga kada više trošite struju.
"Ako je trošite pre podne, stavite na istok. Ako je više trošite popodne, stavite panele na zapad, a ako je to noću, postavite na istok kako biste uhvatili prve jutarnje zrake i napunili baterije što pre i dok još imate čistu atmosferu od isparavanja", savetuje Šuput.
Kada je reč o troškovima, on na njih gleda sa malo drugačijeg aspekta. Kaže, za vikendicu u koju odlazite samo vikendom i isključujete frižider kada niste u njoj, dovoljno je ulaganje od 660 evra. U slučaju da u njoj planirate da boravite od kasnog proleća do rane jeseni, dovoljno je uložiti 890 evra.
"Ako mislite da će vam to biti malo, a neće, uložite 1.680 evra. Ako hoćete da pokažete komšijama da imate para, ali ipak ne želite da platite puno, ulaganje je 3.250 evra. Može i više, ali stvarno nema smisla", našalio se Peđa.
Kada treba menjati bateriju solarnog sistema?
Prvi solarni panel je napravljen 1954. godine i dan-danas proizvodi struju, iako znatno slabije.
"Jedino treba menjati bateriju kada oslabi kapacitet, a to se, zavisno od načina korišćenja događa u razdoblju od tri do sedam godina. Ko je pazi, trajaće mu duže", poručuje i otkriva kako se u Srbiji najviše koriste polikristalni i monokristalni paneli oko 200 W koji rade na sistemima 12 V jer za njih ima dosta pratećih uređaja i da se njima može puno toga iskombinovati, a da istovremeno ne koštaju puno.
Za kraj upozorava da se kupci pre kupovine dobro raspitaju od koga kupuju opremu, da li je firma uvoznik ili preprodavac, kao i da je najbolje raspitati se kod onih koji već imaju ovakve sisteme i da se vode njihovim iskustvima. Takođe, ponavlja i da pametno dimenzioniran sistem ne košta puno i da treba imati na umu da šporet, bojler ili grejanje neće raditi za malo novca, pa je nabolje da takvi potrošači rade na plin ili drva.
(EUpravo Zato/Agroklub)
