Temperature su širom kontinenta bile za 1 stepen iznad proseka, otkrio je Program za klimatske promene EU.
Ono što je zabrinjavajuće je da su temperature bile iznad proseka 11 meseci, uključujući i najtopliji septembar ikada zabeležen.
Vrućine su bile toliko česte da su uticale i na zdravlje ljudi, pa dovodile i do smrti.
Naučnici upozoravaju da se Evropa najbrže zagreva od svih kontinenata zbog čega nastaju šumski požari, suše i ekstremne vremenske pojave.
Temperature na našem kontinentu rastu dvostruko brže.
Naučnici agencije Kopernikus su već potvrdili da je 2023. godina bila najtoplija u globalu, ali se novi izveštaj fokusirao na Evropu.
Zabeležene su mnoge poplave, suše, požari i smrtonosni toplotni talasi, topljenje glečera, uključujući i onih na Alpima, a to je uglavnom prouzrokovano emisijama štetnih gasova.
"Evropa je doživela najveći šumski požar ikada, jednu od najvlažnijih godina, ozbiljne toplotne morske talase i razarajuće poplave. Temperature nastavljaju da rastu što znači da su naši podaci još ključniji u pripremama za posledice klimatskih promena", naveo je direktor klimatskog servisa Kopernikus Karlo Buontempo.
Iz Svetske meteorološke organizacije su ukazali na gasove staklene bašte kao na glavnog krivca.
"Klimatska kriza je najveći izazov naše generacije. Cena klimatske akcije može biti visoka, ali ukoliko ništa ne učinimo, još više ćemo platiti", rekla je Selest Saulo, generalni sekretar SMO.
Okretanje ka obnovljivoj energiji
SMO i Kopernikus su u zajedničkom izveštaju istakli da Evropa ima mogućnost da razvije strategije koje bi ubrzale tranziciju ka obnovljivim izvorima energije poput vetra, sunca i hidroelektrana.
Evropa je prošle godine 43 odsto struje dobijala iz obnovljivih izvora, u odnosu na ranijih 36 procenata. Već drugu godinu zaredom se kontinent više oslanja na ove izvore energije, a ne na fosilna goriva.
Podaci iz poslednjih pet godina pokazali su da je u Evropi danas toplije za 2,3 stepena u odnosu na predindustrijski period, dok su su svetu vrednosti povišene za 1,3 stepena.
Smrtonosna toplota
Visoke temperature su prošle godine imale veliki uticaj i na ljudsko zdravlje, a više od 150 ljudi je stradalo u olujama, poplavama i požarima, što su pojave povezane sa klimatskim pojavama.
Smrtni slučajevi povezani sa vrućinama su povećani za oko 30 odsto u poslednjih 20 godina, a u evropskim regionima su povećani za 94 odsto.
Samo u Francuskoj je preminulo više od 5.000 ljudi tokom letnjih vrućina.
Načinjena je i šteta od 13,4 milijardi dolara.
"Stotine hiljada ljudi su bile pogođene ektremnim klimatskim pojavama, a šteta se procenjuje u desetinama milijardi evra", naveo je Buontempo.
Ipak, izveštaj je pomenuo i nekoliko izuzetaka. U Skandinaviji i na Islandu su temperature bile ispod proseka čak iako je istovremeno u ostatku kontinenta bilo sasvim obrnuto.
(N.P/EUpravo Zato/Daily Mail)
