Norveška je odlučila da odloži izdavanje dozvola za rudarenje na velikim morskim dubinama u Arktiku, što ekološke organizacije pozdravljaju kao odluku koja bi mogla da bude "poslednji ekser u kovčegu" ove industrije.
Nova laburistička vlada saopštila je da tokom ovog zakonodavnog mandata, koji traje do 2029, neće izdavati dozvole za rudarenje na morskom dnu.
Odluka je rezultat intenzivnih pregovora između Laburističke partije, Socijalističke levice, Zelene partije, Crvene partije i Centrističke partije. Iako Laburisti vode vladu, nemaju samostalnu većinu i morali su da obezbede podršku drugih stranaka kako bi usvojili budžet za 2026. godinu.
Norveške ambicije za rudarenje na dnu mora
Prošle godine Norveška je postala prva zemlja na svetu koja je odobrila rudarenje na velikim dubinama kako bi ubrzala potragu za mineralima neophodnim za zelene tehnologije, poput baterija za električna vozila.
Usvojenim zakonom predviđeno je da se oko 280.000 kvadratnih kilometara norveških nacionalnih voda, između Svalbarda, Grenlanda i Islanda, potencijalno otvori za prikupljanje stena sa morskog dna, takozvanih nodula bogatih mineralima poput kobalta i cinka.
Plan je bio da se prve dozvole počnu izdavati već 2025. godine.
Iako zagovornici tvrde da se rudarenje može obaviti na održiv način, stručnjaci upozoravaju da bi ono moglo izazvati "nepovratnu štetu" biodiverzitetu i ekosistemima, kao i poremetiti skladištenje ugljenika u okeanima.
Da li je rudarenje na dnu mora zaista neophodno?
Norveška godinama tvrdi da pristup mineralima sa morskog dna može pomoći zemlji da se udalji od nafte i gasa i ubrza "zelenu tranziciju", razvoj gorivih ćelija, solarnih panela, električnih vozila i mobilnih telefona.
Međutim, izveštaj Fondacije za ekološku pravdu (Environmental Justice Foundation), objavljen prošle godine, zaključuje da rudarenje na dnu mora nije potrebno za energetsku tranziciju. Uz napredak tehnologije, cirkularnu ekonomiju i reciklažu, potražnja za mineralima mogla bi da se smanji za čak 58% između 2022. i 2050. godine.
Direktor fondacije i njen osnivač, Stiv Trent, ocenjuje da je rudarenje na dubinama "pohlepna potraga za mineralima koji nam zapravo ne trebaju", a koja nosi ekološku štetu "koju ne možemo da priuštimo".
"Znamo veoma malo o dubokom okeanu, ali dovoljno znamo da bismo bili sigurni da će rudarenje uništiti jedinstvene vrste, poremetiti najveći prirodni rezervoar ugljenika na svetu i nimalo ne ubrzati prelazak na čiste ekonomije", dodaje on.
"Poslednji ekser u kovčegu" norveške industrije rudarenja na dubinama?
Norvešku odluku da odloži rudarenje pozdravile su brojne ekološke organizacije, uz poziv da zemlja sada podrži globalni moratorijum na ovu praksu.
"Ovo mora biti poslednji ekser u kovčegu industrije rudarenja na dubinama u Norveškoj", poručuje Haldis Tjeldflaat Helle iz Greenpeace Nordic.
"Vlada koja tvrdi da joj je stalo do održivog upravljanja okeanima ne može podržavati rudarenje na velikim dubinama."
Helova poziva Norvešku da "konačno preuzme vodeću ulogu" u zaštiti okeana i predloži mere za zaštitu dubokog Arktičkog mora.
Ipak, premijer Jonas Gar Stjore rekao je novinarima da ovu odluku treba posmatrati kao odlaganje, a ne kao trajnu zabranu.
Dodao je i da Socijalistička levica, koja je juče blokirala usvajanje budžeta, "neće zauvek biti na vlasti", ali je potvrdio da rudarenja na dnu mora svakako neće biti tokom ovog parlamentarnog perioda.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
