Ako čovečanstvo hitno ne smanji emisije gasova koji zagrevaju planetu, klimatske promene mogle bi da prouzrokuju povećanje cena hrane i do 3,2 odsto godišnje. Sa daljim pogoršavanjem stanja, ova inflacija dovela bi do toga da sve više ljudi širom sveta ne može da priušti sebi zdravu i raznovrsnu ishranu – ili da čak nema dovoljno hrane, piše Klima 101.
Ovo otkriva nova studija nemačkih istraživača.
Autori su proračunali da bi globalno zagrevanje moglo da izazove godišnje poskupljenje hrane između 0,9 i 3,2 odsto do 2035, u zavisnosti od ambicioznosti klimatske akcije. Ova brojka je veća u odnosu na porast sveukupne inflacije (0,3-1,2 odsto) uz ekvivalentan porast temperature, tako da bi se domaćinstva morala da troše procentualno veći deo svojih prihoda na hranu.
Ali ne treba da "otputujemo" u bližu ili dalju budućnost da bismo postali svesni uticaja klimatskih promena na našu trpezu.
Primera radi, u leto 2022, Francuska se suočila sa nestašicom i poskupljenjem jedne luksuznije – i ne nužno osnovne – namirnice. U pitanju je bio senf. Stanje je bilo posledica ekstremnih vrućina i sušnih uslova u Severnoj Americi koji su rezultovali slabom žetvom slačice u Kanadi, inače najvećem svetskom izvozniku osnovnog sastojka senfa. Suočene sa manjkom delikatesnog namaza, neke francuske prodavnice su čak uvele ograničenje: jedan kupac-jedan senf.
Iste godine, u svetlu visokih letnjih temperatura i nezapamćene suše, domaći poljoprivrednici zabležili su niske prinose kukuruza: 4,5 tona po hektaru obrađene zemlje. Ovo je znatno ispod rezultata tokom "dobrih" godina kada su prosečni prinosi iznosili preko 7,5 tona.
Živimo na planeti koja je, usled sagorevanja fosilnih goriva, u proseku toplija za 1,2 °C što i te kako ugrožava poljoprivrednu proizvodnju.
Međutim, vremenski uslovi ne odražavaju se na useve – a samim tim i priuštivost hrane – isključivo direktno. Klimatske promene mogu takođe dovesti do izbijanja bolesti ili pojave štetočina. Povrh toga, toplotni stres "nagriza" puteve koji su već loši, što otežava seoskim zajednicama pristup njivama.
Rizici su nebezbednost hrane, pothranjenost ili neuhranjenost
Svi pobrojani faktori poskupljuju hranu i smanjuju kupovnu moć domaćinstava, što ih dovodi u veći rizik od nebezbednosti hrane ali i dalje od toga – od pothranjenosti ili čak neuhranjenosti.
Kako se ističe u istraživanju, sa negativnim ekonomskim posledicama klimatskih promena suočiće se stanovništvo širom sveta, ali niko neće pretrpeti veću štetu nego Afrika – ovo još jednom oslikava klimatsku nepravdu, odnosno pojavu da globalno zagrevanje najteže pogađa područja koja su krizi najmanje doprinela. U ovom slučaju je posebno zabrinjavajuće što bi porast cena hrane produbio tamošnji hronični problem gladi.
Pored Afrike, među najugroženijima našla se Južna Amerika.
U naučnoj zajednici raste broj literature posvećen poteškoćama koje će klimatske promene zadati ekonomiji. Brojne stručne analize šalju istu upozoravajuću poruku: očekivane buduće promene klime usled štetnih emisija narušiće naše blagostanje.
Kao što možemo videti, jedan od načina na koji će se porast temperature odraziti na svakodnevicu ljudi jeste i kroz poskupljenje hrane. Ipak, uspešnom energetskom tranzicijom možemo ublažiti silinu udarca koju će pretrpeti naši kućni budžeti, a onda i globalna ekonomija.
Izvor: Klima 101
