Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) predstavio je prvu Strategiju borbe protiv klimatskih promena, dokument koji treba da pomogne pčelarima da se prilagode sve ozbiljnijim i učestalijim vremenskim ekstremima.
U SPOS-u ističu da gotovo nijedna sezona više ne prolazi bez značajnih šteta, jer klimatski poremećaji posebno pogađaju pčelarstvo, jednu od najosetljivijih grana poljoprivrede.
Strategija je rezultat višegodišnjeg rada i prvi pokušaj da se sektoru obezbedi jasniji okvir za povećanje otpornosti na klimatske izazove. Kako poručuju iz SPOS-a, dokument će se u narednim godinama dopunjavati novim znanjima i idejama, uz doprinos mladih pčelara, naučnika i stručnjaka.
Autorski tim čine dr Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, pčelari Srđan Stanojević i Goran Tomić, te inž. Vlastimir Spasić, glavni urednik lista ”Srpski pčelar“.
Šta piše u Strategiji?
Strategija borbe protiv klimatskih promena Saveza pčelarskih organizacija Srbije nalazi se na njihovom sajtu, a kako se navodi, predstavlja prvi pokušaj da srpsko pčelarstvo bude otpornije na klimatske promene, koje ga trenutno dramatično ugrožavaju.
"Skoro da nema sezone u kojoj nema štete u pčelarstvu zbog nekada neočekivanih ekstrema u vremenskim prilikama... Ekstrema je uvek bilo kroz istoriju, čak i mnogo većih nego danas, ali nikada ovako upornih i učestalih, te je pčelarstvo postalo jedna od najpogođenijih grana privrede vremenskim ekstremima. Sa druge strane, u pčelarstvu je najkomplikovanije učiniti ga otpornijim u odnosu na skoro sve druge grane poljoprivrede, te naš posao u izradi Strategije nije bio nimalo lak. Nadamo se da će se u narednom periodu otvoriti nove mogućnosti i doći neke nove generacije pčelara, stručnjaka i naučnika koje će novim idejama ovu Strategiju dalje unapređivati", piše u dokumentu.
Kako se dodaje, veliki deo uspeha u pčelarstvu zavisi od mlade matice, sledstvenog snažnog pčelinjeg društva, pravovremenog suzbijanja varoe i rojevog nagona, i pravilnog izbora pčelinje paše i njene lokacije, ali "sve to pada u vodu ako tokom perioda medobranja bude nepogodno vreme (prehladno, pretoplo, kišovito, vetrovito, preniska vlažnost vazduha i slično)".
Poreklo klimatskih promena
U Strategiji se govori i o poreklu klimatskih promena i navodi da čak 90% današnjih meteorologa smatra da je uzrok neuobičajenih i/ili ekstremnih vremenskih prilika delovanje čoveka na prirodu, od početka industrijske revolucije do danas, kroz sve veću emisiju ugljen dioksida. Analizira se na koji način su vremenske prilike uticale na brojna područja širom sveta.
"U ne tako dalekoj Sloveniji, na Bledu, porez je plaćan vinom u srednjem veku, a sada nikome ne pada na pamet da tamo zasađuje vinovu lozu, što najbolje ukazuje kakva je klima tamo vladala pre samo par stotina godina. U Nišu i Aleksincu je u srednjem veku gajen pirinač, što danas deluje prilično neverovatno, ali je naravno istinito. Jedna od najvećih suša zabeležena je 1863. godine. Međutim, 1921. godine (to je bilo pre SAMO 104 godine) ekstremna suša zahvatila je široko područje Evrope i Azije, i dovela do stravične gladi u nekim područjima. U našim krajevima (podaci iz BiH), prva kiša pala je tek u oktobru! Samo na osnovu toga možete zamisliti kakva je glad vladala tada. Teško je bila pogođena i Rusija, ne samo mi", piše.
Kasni mrazevi
Borba protiv kasnih mrazeva u pčelarstvu praktično ne postoji, jer čovek još ne raspolaže tehnologijom za njihovo efikasno sprečavanje. Kasni mrazevi se najviše odražavaju na voćnu i bagremovu pašu, uticaj može biti i toliki da pre svega deo voćne ili bagremova paša i totalno izostanu.
"Naravno da ne možemo sprečiti izmrzavanje cvetova bagrema (voćari kod voća u savremenim zasadima imaju takvih mogućnosti do izvesne mere), ali i te kako možemo i moramo razviti dobar sistem osmatranja i istraživanja pašnih terena, kako bismo pronašli lokacije gde do izmrzavanja nije došlo, a retke su godine da takvih lokacija nema. Kada ih pronađemo, obavljamo selidbu u adekvatnom trenutku i nadamo se vremenu pogodnom za medenje nakon selidbe.
Naravno da pronalaženje takvih lokacija nije lak posao. Najpre se bagremove šume u širem području interesantnom za selidbu, moraju pratiti od pre početka vegetacije i to na više različitih nadmorskih visina.
Mnogim pčelarima nije jasno zašto praćenje bagremovih šuma mora da započne pre početka vidljive vegetacije. Razlog je taj što su pupoljci bagrema izuzetno osetljivi, i izmrzavanje bagrema može nastati jako rano, čim pupoljci krenu, kada većini pčelara ni na kraj pameti ne pada da odu u bagremove šume. Mogu izmrznuti i jako mali pupoljci, a uopšte nije tako jednostavno utvrditi da su izmrzli. Treba par dana nakon niske temperature žiletom preseći pupoljak i pogledati da li u njemu ima dela pupoljka uglavnom braon ili crne boje, zavisno od toga koliko dana nakon mraza se pogleda. Ako dođe do tako ranog izmrzavanja, krenuće da se razvijaju alternativni pupoljci, i čak i da kasnijih mrazeva ne bude bilo, nije dobro seliti pčele na tu lokaciju, jer medonosnost cvetova nastalih iz alternativnih pupoljaka uglavnom nije adekvatna, krajnje su retke godine kada takvi cvetovi mogu dati željeni prinos. Autor ovih redova pčelari od 1992. godine i do sada je video samo jednu takvu godinu.
U slučajevima kasnijih izmrzavanja, situacija je već drugačija i logičnija. Tada je mnogo lakše izvesti zaključke", navode iz SPOS.
Dalji tekst Strategije mogu pročitati samo članovi SPOS-a, tako što će se na sajt ulogovati svojom šifrom i kontrolnim kodom sa ID članske karte SPOS-a, navodi se na sajtu.
(EUpravo zato/SPOS)
