Jedna trećina reka širom Evrope je prošle godine prešla "visoki" prag plavljenja, izračunali su klimatolozi, dok je 16 odsto reka prešlo oznaku za "tešku" poplavu.
Od Italije do Slovenije i Grčke, nabujale reke su imale smrtonosne posledice tokom 2023. godine. Godina je završena sa rekordnim ili skoro rekordnim nivoima velikih rečnih slivova kao što su Rajna i Dunav.
Ova hidrološka nestabilnost je jedan od velikih uticaja klimatske krize na Evropu, i detaljno je prikazana u novom izveštaju o stanju klime koju je napravila klimatska agencija EU Kopernikus i Svetska meteorološka organizacija (VMO).
"Evropa je 2023. bila svedok najvećeg požara ikada zabeleženog, jedne od najvlažnijih godina, jakih morskih toplotnih talasa i široko rasprostranjenih razornih poplava", kaže Karlo Buontempo, direktor Kopernikusove službe za klimatske promene (C3S).
Stari kontinent je imao oko sedam odsto više padavina od proseka, napunivši reke do opasnih nivoa u nekim oblastima.
Oko 1,6 miliona ljudi pogođeno je poplavama, koje su takođe izazvale većinu ekonomskih gubitaka (81 odsto), prema ranim procenama Međunarodne baze podataka o katastrofama.
Pet velikih evropskih poplava u 2023
U 2023. godini, 16 procenata evropske rečne mreže bilo je svedok prekoračenja nivoa reka koji prevazilazi "teški" prag poplava.
Oluje koje su pojačane klimatskim promenama bile su uzrok mnogih najgorih poplavnih incidenata u Evropi, o čemu Kopernikusov izveštaj pruža retrospektivu.
Oluja Minerva pogađa Italiju, maj 2023
Prvi ozbiljni problemi počeli su u maju, kada su obilne padavine dovele do poplava u regijama Emilija-Romanja i Marke u Italiji. Oluja Minerva stigla je 16. maja, donoseći poplavu kiše na već zasićeno tlo, nakon što je prva poplava dostigla vrhunac 2. maja.
Poplave na Renou, velikoj reci koja počinje na Apeninima i teče severozapadno do Bolonje, dosezale su mnogo dalje od „teških" poplava.
Ukupno su se 23 reke prelile iz korita, a neke u toj oblasti dostigle su rekordno visok nivo. Usledio je veliki broj klizišta, a poplave su zahvatile površinu od 540 kvadratnih kilometara.
Oko 36.000 ljudi je raseljeno iz svojih domova, a od 20. maja 2023. godine prijavljeno je 15 smrtnih slučajeva.
Italijanski ministar civilne zaštite Nelo Musumeci rekao je tada da nova normalna pojava ekstremnih vremenskih prilika na Mediteranu zahteva od Italijana da se prilagode i da zemlja ponovo razmisli o zaštiti od poplava širom zemlje.
"Ne možemo da se pretvaramo da se ništa ne dešava. Sve mora da se promeni: programiranje u hidrauličnoj infrastrukturi mora da se promeni, kao i inženjerski pristup", kazao je on.
Rekordne padavine u Sloveniji, avgust 2023
Sloveniju su početkom avgusta pogodile obilne i uporne padavine, koje su izazvale poplave koje su pogodile dve trećine zemlje. Morski toplotni talas u Sredozemnom moru početkom avgusta bio je delimično kriv za ekstremne padavine.
Na nekoliko lokacija zabeležena je najveća količina padavina od 1950. godine. Veliki deo rečne mreže Slovenije je bio pogođen, a zabeležene su velike poplave u slivovima Drave, Savinje, Kamniške, Bistrice, Sore, Save, Mure i Ljubljanice.
Rečni tok u Savi dostigao je vrhunac iznad praga "teške" poplave. Pogođeno je oko 1,5 miliona ljudi, 8.000 ljudi je evakuisano, a šest je poginulo.
Sa ukupnim gubicima procenjenim na 4,7 milijardi evra, ovo se smatra najskupljom katastrofom u istoriji Slovenije.
Da bi sprečila ponovnu katastrofu, vlada je preduzela velike napore za adaptaciju na bujične poplave: izgradnju brana, proširenje rečnih obala i podizanje nasipa između ostalih radova.
Oluja Hans posebno snažno pogađa Norvešku i Švedsku, avgust 2023
Od 6. do 12. avgusta, obilne padavine, oluje sa grmljavinom i jaki vetrovi koje je donela oluja Hans (koja se u Finskoj zove Oluja Silvija) pogodile su veći deo severne Evrope, uključujući Norvešku, Švedsku, Dansku, Finsku, Estoniju, Letoniju i Litvaniju.
Poplave su bile u Norveškoj i Švedskoj, dok su druge zemlje bile više pogođene vetrom i gradom.
Ove padavine su dovele do najvećeg avgustovskog mesečnog proseka rečnog toka zabeleženog za reku Glomu u Norveškoj, prešavši strogi prag. Hidroelektrana Braskereidfoss na Glommi se delimično srušila, što je izazvalo dalje poplave nizvodno. Više od 5.000 ljudi je raseljeno u poplavama.
Oluja Danijel izaziva pustoš na Mediteranu, septembar 2023
Grčka, Bugarska i Turska su bile pogođene rekordnim ekstremnim padavinama i poplavama kada se oluja Danijel sručila na kopno početkom septembra.
Od 4. do 6. septembra, neke lokacije u Grčkoj su dobile prosečnu godišnju kišu u jednom danu. Približno 700 kvadratnih kilometara zemlje je poplavljeno, prema satelitskim podacima, pri čemu je tok reke Pineios dostigao vrhunac daleko iznad nivoa „teških" poplava.
Oluja Danijel će verovatno biti najintenzivnija oluja, u smislu padavina, koju je Grčka doživela od početka evidencije 1930. Stručnjaci veruju da će to biti između 1 u 80 i 1 u 250 godina, u zavisnosti od lokacije.
U Grčkoj je život izgubilo 17 ljudi, a oko 5.000 je raseljeno, sa velikim delovima poljoprivrednog zemljišta. Osam života je takođe izgubljeno u Turskoj i četiri u Bugarskoj.
Ali u vreme kada je Oluja Danijel otputovala na zapad preko Sredozemnog mora i pojačavajući se, pogodila sa daleko smrtonosnijom silom u Libiji. Najmanje 4.700 ljudi izgubilo je živote kada su velike padavine i bujične poplave izazvale pucanje brana koje su poplavile grad Derna.
Do sredine decembra 2023. godine 8.000 ljudi se i dalje vodi kao nestalo.
Serija od pet oluja u decembru 2023
Poslednja "epizoda velikih rečnih poplava" o kojoj su detalji u izveštaju bila je u stvari serija oluja koje su se dogodile u decembru.
Oktobar-decembar je doneo više kiše nego što je normalno u severozapadnoj i centralnoj Evropi, što je zemlje učinilo zasićenim i podložnim poplavama nakon pet oluja.
To su bili: Oluje Elin (Vanja) i Fergus (Valter) u Irskoj i UK; Oluja Pia (Zoltan) u Velikoj Britaniji, južnoj Skandinaviji, Holandiji, Belgiji i severnoj Nemačkoj; Oluja Gerrit (Bodo) iznad Irske, UK, Norveške i Francuske; i Oluja Džeraldina (Kosta) koja utiče na Irsku, Veliku Britaniju i Francusku.
Da li se veći rečni tokovi mogu iskoristiti za hidroenergiju?
Bilo je brojnih drugih poplava 2023. godine, koje su naučnici zacrtali, od smrtonosnih poplava u Letoniji i Belorusiji u aprilu, do poplava izazvanih olujom u Španiji u septembru.
Sa druge strane hidrološke klime, delovi Evrope su takođe patili od suša.
U Španiji, Ebro je u maju imao skoro rekordno mali protok. Italijanski Po je tokom cele godine imao ispodprosečan protok reke, što je povezano sa velikim deficitom snežnog pokrivača u italijanskim Alpima.
Za Evropu u celini, rečni tok je generalno bio oko proseka tokom 2023. Ali natprosečne padavine su istakle potencijal za jednu srebrnu liniju - hidroenergetsku energiju u toku reke.
Oblik proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora bio je bolji od proseka u većini zemalja prošle godine, isključujući Španiju, Norvešku i Rumuniju.
Naročito su oluje na kraju godine dovele do toga da hidroenergetski kapaciteti u toku reke dostižu maksimum od skoro 20 procenata iznad proseka. Povećana oluja je takođe podigla potencijal za proizvodnju energije vetra.
Kao završnu pozitivnu notu Kopernika i SMO, 2023. je zabeležen rekordan udeo stvarne proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u Evropi, od 43 odsto, sa 17 odsto iz hidroenergije.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
