EK će u junu odlučiti da li će pokrenuti postupke zbog prekomernog deficita (EDP) u pojedinačnom slučaju svake od 11 zemalja Evropske unije koje su zabeležile budžetski deficit viši od tri odsto BDP-a. Zemlje u evrozoni mogu biti kažnjene novčanim kaznama ukoliko ne koriguju svoje deficite, dok se zemlje izvan evrozone suočavaju sa rizikom narušavanja reputacije, prenosi Financial Times.
Francuska, Italija i Belgija, čiji su deficiti viši od tri odsto BDP-a i koje nemaju plan povratka u skladu sa pravilima u narednih nekoliko godina, gotovo sigurno će biti sankcionisane, piše Kurir. Ova fiskalna pravila bila su suspendovana tokom pandemije Covid-19 i sada se ponovo primenjuju nakon reforme, uključujući i klauzule koje daju više prostora za investicije u odbranu.
Jačanju novih pravila doprinela je i Evropska centralna banka (ECB), koja je saopštila da bi mogla da isključi zemlje čiji je deficit veći od tri odsto iz svojih novih, ali neispitanih programa kupovine obveznica ako ne postupe u skladu sa preporukama EDP.
Neke zemlje, uključujući Španiju i Češku, najavile su da će njihovi deficiti ove godine biti na ili ispod tri odsto, ističući da ne bi trebalo da budu kažnjene zbog privremenog prekoračenja. Poljska i Rumunija, kao i Slovačka članica evrozone, traže izuzeće s obzirom da ih je vojno trošenje izazvano ratom u Ukrajini.
Poljska je imala deficit veći od pet odsto u 2023. godini, i potrošila je 3,9 odsto svog BDP-a na odbranu iste godine, što znači da je njen deficit koji nije u vezi sa trošenjem za odbranu bio ispod praga od tri odsto. Prema rečima ministra finansija Poljske Andržeja Domanskija, EK je ispoljila "široko razumevanje" za prekomernu potrošnju Varšave.
(JA/EUpravo zato/Kurir)
