Većina kredita u Srbiji vezana je za evro, pa ključni uticaj na njihove kamate ima Euribor, a ne domaće monetarne odluke.
Profesor Nikola Stakić sa Univerziteta Singidunum podseća da smo i ranije imali slične državne intervencije i dodaje da bi se bankarske marže mogle smanjiti, ali da je pitanje koliko su takve mere održive.
Slično mišljenje deli i profesor Goran Radosavljević sa FEFA fakulteta, koji ističe da referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije (NBS) ima ograničen uticaj jer je većina pozajmica u evrima. Iako je Euribor u julu blago porastao, trend pada traje još od oktobra 2023. godine.
Na primer, u avgustu 2025. tromesečni Euribor iznosi oko 2,02%, a šestomesečni 2,08%. To je značajno niže od prošlogodišnjih maksimuma, kada su iznosili 4,0% i 4,14%. Stručnjaci očekuju da će se Euribor u narednom periodu stabilizovati u rasponu od 2 do 2,5%.
Evropska centralna banka (ECB) na julskom sastanku odlučila je da zadrži kamatne stope na istom nivou, nakon četiri uzastopna smanjenja početkom godine.
Inflacija u evrozoni se približila ciljanim 2%, a ECB ističe da su potrošnja, investicije i tržište rada i dalje stabilni, iako globalne neizvesnosti ostaju.
NBS je takođe ostavila svoju referentnu kamatu na 5,75% i u avgustu, što znači da je već godinu dana nije menjala.
U saopštenju je naglašeno da je potrebna opreznost zbog neizvesnosti u međunarodnom okruženju, naročito kada su u pitanju trgovinske politike velikih ekonomija i geopolitičke tenzije.
Zaključak stručnjaka je da kretanje Euribora ostaje ključni faktor za troškove zaduživanja u Srbiji, a domaće mere mogu imati samo ograničen efekat.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
