Danas je u mnogim industrijama sve veći fokus na održivosti, posebno u građevinarstvu čiji stručnjaci rade na pronalaženju alternativnih materijala kako bi štetan uticaj na životnu sredinu bio što manji.
Zato su istraživači Univerziteta u Portsmutu, u saradnji sa kolegama sa još tri univerziteta, ispitivali kako prah od otpadnog stakla može da se koristi kao dodatak u kompresovanim zemljanim blokovima, čime bi ovaj teško reciklabilan materijal mogao da dobije potpuno novu namenu.
Kompresovani blokovi od zemlje (Compressed Earth Blocks - CEB) su građevinski elementi koji se dobijaju mešanjem zemlje i vode, uz dodatak veziva, najčešće cementa, a zatim se formiraju pod velikim pritiskom u čvrste blokove.
U poređenju sa tradicionalnom pečenom ciglom, CEB ima znatno niže emisije ugljen-dioksida, što ga čini privlačnim ekološkim rešenjem, naročito u ruralnim i nerazvijenim krajevima.
Ključni izazov je bio da se pronađe adekvatna zamene za cement, koji ima visok ugljenični otisak.
Istraživački tim se zato fokusirao na upotrebu recikliranog stakla u kombinaciji sa krečom, ispitujući njihovu sposobnost da ojačaju strukturu blokova, poboljšaju otpornost na vlagu i smanje pucanje pod opterećenjem.
Kako je naveo dr Muhamed Ali, jedan od koautora studije objavljene u časopisu "Discover Civil Engineering", sprovedeno je detaljno testiranje različitih kombinacija materijala.
Analizirane su karakteristike blokova pri različitim procentima staklenog praha - uključujući upijanje vode, otpornost na pritisak i elastičnost.
Najuspešnija formula, prema njegovim rečima, sadržala je 10% recikliranog stakla i 10% kreča, pri čemu su dobijeni blokovi pokazali izuzetnu čvrstinu bez pukotina, čak i pri jakom pritisku.
Na osnovu rezultata, istraživači preporučuju proizvođačima da razmotre ovu mešavinu kao održivu alternativu cementu. Međutim, naglašavaju da je potrebno sprovesti dodatna ispitivanja kako bi se procenila dugotrajna otpornost ovih blokova u različitim klimatskim i mehaničkim uslovima.
Osim potencijalnih koristi za gradnju, metod bi pružio ekološki značajnu alternativu za upravljanje staklenim otpadom, koji se uobičajeno teško reciklira i zahteva mnogo energije za ponovnu preradu.
Upotrebom stakla u građevinskom sektoru mogao bi značajno da se smanji otpad koji završava na deponijama.
Iako CEB nije pogodan za visokogradnju, idealan je za niskospratne objekte poput škola, ambulanti i porodičnih kuća, posebno u područjima sa umerenom do niskom vlažnošću vazduha.
Njegova prednost leži i u tome što koristi lokalno dostupne sirovine i omogućava veću zaposlenost lokalne radne snage.
U tom kontekstu, blokovi sa dodatkom stakla igrali bi značajnu ulogu u održivom razvoju zajednica širom zemalja u razvoju.
(EUpravo zato/Azobuild.co./Gradjevinarstvo.rs)
