Hrvatska je postala zemlja kreditor MMF-a, pridruživši se grupi od oko 50 zemalja koje je MMF procenio kao one koje imaju jaku spoljnu poziciju za učešće u finansiranju kredita MMF-a, što potvrđuje da je Hrvatska finansijski stabilna zemlja, kažu stručnjaci Hrvatske narodne banke u blogu na veb-sajtu HNB-a.
Kako je Hrvatska prešla put od korisnika pomoći MMF-a (Međunarodnog monetarnog fonda) do zemlje koja učestvuje u finansiranju kredita drugim članicama MMF-a, kako izgleda ovo finansiranje i kakva je uloga Hrvatske narodne banke u ovom procesu, objašnjavaju u blogu na veb-sajtu HNB-a Ana Martinis, direktorka Direkcije za odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama HNB-a, i Marko Olenković, viši savetnik u Direkciji za odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama HNB-a.
U klubu ekonomski i finansijski stabilnih zemalja
Naglašavaju da uključivanje Hrvatske u krug zemalja kreditora potvrđuje da je za tri decenije prešla put od zemlje koja koristi pomoć MMF-a do zemlje koja danas pripada grupi ekonomski i finansijski stabilnih zemalja.
Dodaju da učešćem u finansiranju kredita MMF-a, Hrvatska aktivno doprinosi održavanju globalne finansijske stabilnosti i očuvanju globalne multilateralne saradnje i međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima, što je ključno za efikasno rešavanje globalnih izazova.
Hrvatska je i sama bila korisnik finansijske pomoći MMF-a u prošlosti. Postala je članica MMF-a u decembru 1992. godine, a tokom 1990-ih i 2000-ih koristila je nekoliko finansijskih aranžmana i kredita MMF-a. Ovi aranžmani omogućili su Hrvatskoj da stabilizuje ekonomiju i stvori temelje za ekonomski oporavak i razvoj, a istovremeno su signalizirali finansijskim tržištima da vodi odgovornu politiku.
Hrvatska je poslednjih godina ostvarila snažan ekonomski rast praćen kontinuiranim smanjenjem javnog i spoljnog duga i poboljšanjem bilansa tekućeg računa. Stoga su stručnjaci MMF-a u januaru ove godine procenili da je njena spoljna pozicija dovoljno jaka da postane zemlja kreditor. Jedan od važnih faktora za ovu procenu bio je ulazak Hrvatske u evrozonu 2023. godine.
Nakon što je ovu procenu potvrdio Izvršni odbor MMF-a, Hrvatska je krajem januara ove godine uvrštena na listu zemalja koje učestvuju u Planu finansijskih transakcija MMF-a - mehanizmu putem kojeg zemlje članice učestvuju u finansiranju aranžmana koje je odobrio MMF.
53 od ukupno 191 članice MMF-a trenutno učestvuje u Planu finansijskih transakcija, uključujući 18 zemalja evrozone.
Finansiranje kredita MMF-a povećava međunarodne rezerve
Sa novim statusom zemlje poverioca, očekuje se da će Hrvatska učestvovati u finansiranju kredita drugim članicama na poziv MMF-a. Prema pravilima MMF-a, doprinos zemlje poverioca ne može preći iznos njene kvote, ali su u praksi iznosi znatno niži. MMF nastoji da teret finansiranja ravnomerno raspodeli među zemljama poveriocima, tako da sve učestvuju sa istim relativnim udelom svoje kvote.
Iako se učešće zemlje u finansiranju kredita MMF-a drugim članicama obično nazivalo kreditima, zapravo se ne radi o klasičnim kreditima. Naime, zemlje koje nazivamo poveriocima omogućavaju MMF-u da koristi njihovu valutu, a zauzvrat se njihova rezervna pozicija u MMF-u povećava za isti iznos. Ova rezervna pozicija predstavlja likvidno potraživanje prema MMF-u, koje se može povući u slučaju potrebe, te je stoga deo međunarodnih rezervi zemlje.
To znači da će svaka uplata koju Hrvatska izvrši po Planu finansijskih transakcija povećati njenu rezervnu poziciju u MMF-u, a samim tim i međunarodne rezerve zemlje. Na rezervnu poziciju, MMF plaća članicama kamatu po tržišnoj kamatnoj stopi na specijalna prava vučenja.
Kako u praksi izgleda finansiranje kredita MMF-a?
Na primer, ako MMF odobri kredit zemlji A u iznosu od 100 miliona evra, za koji odabere četiri zemlje poverioce koje će svaka finansirati četvrtinu tog kredita, uključujući i Hrvatsku, HNB prvo „unovčava“ menicu izdatu u korist MMF-a, tj. prebacuje sredstva na evro račun MMF-a kod HNB-a, istovremeno smanjujući vrednost menice.
Zatim, na poziv MMF-a, HNB isplaćuje 25 miliona evra sa računa MMF-a na račun zemlje A, koristeći sredstva sa njenog računa u TARGET sistemu. Korišćenjem sredstava MMF-a sa evro računa MMF-a kod HNB-a, povećava se i rezervna pozicija Hrvatske u MMF-u, objašnjavaju stručnjaci HNB-a.
(EUpravo zato/Poslovni.hr)
