Francuska planira da više nego dvostruko poveća broj rezervista u okviru šireg jačanja svojih vojnih kapaciteta i to više od dve decenije nakon što je ukinula obavezno služenje vojnog roka. Istim putem idu i ostale evropske zemlje, sa ciljem pripreme odgovora na rastuće bezbednosne izazove.
Prema zvaničnim podacima, desetine hiljada Francuza se sada prijavljuju u rezervne jedinice. Broj operativnih rezervista naglo je porastao u poslednjih deset godina, sa 28.000 u 2014. na više od 46.000 danas. Više od polovine njih je primila kopnena vojska, dok je ostatak podeljen između mornarice i vazduhoplovstva.
Vlada želi da do 2035. godine taj broj bude više nego dvostruko veći, 105.000 rezervista, odnosno jedan na svaka dva aktivna vojnika i da ponudi nove mogućnosti mladima da volontiraju. Taj cilj je u skladu sa planovima predsednika Emanuela Makrona da značajno poveća ulaganja u vojsku na 64 milijarde evra u 2027. godini, što je dvostruko više nego 2017, kada je stupio na dužnost.
U pozadini tih mera je zabrinutost zbog sve agresivnije Rusije, kao i sumnja u to da će Sjedinjene Američke Države sa predsednikom Donaldom Trampom stati u odbranu Evrope.
"Nikada naša sloboda nije bila toliko ugrožena. Moramo da ubrzamo napore za formiranje rezerve. Moramo da pružimo mladima nov okvir za služenje", rekao je Makron na televiziji prošlog meseca.
Penzionisani francuski viceadmiral Patrik Ševalro smatra da je Makronov potez dobar korak, iako upozorava da predviđeni vladin budžet još mora da bude potvrđen u francuskom parlamentu.
"Ne treba nam samo više ljudi. Potrebni su nam i specijalizovani ljudi u ključnim oblastima“ kao što su dronovi i informacione tehnologije", dodaje Ševalro, analitičar u londonskom institutu za bezbednost i odbranu Rojal junajted servisiz.
Rigorozna obuka u Versaju
Novi rezervisti se obučavaju u jedinicama kao što je 24. pešadijski puk u Versaju, smešten u prostranom vojnom kvartu na oko četiri kilometra od čuvenog dvorca.
"Neki žele da otkriju vojni svet i vide da li hože da mu se pridruže s punim radnim vremenom. Neki dolaze zbog izazova prilagođavanja drugom svetu, ili zato što je kasno da se pridruže aktivnoj vojsci," rekla je poručnica Ameli, koja je vodila poslednju obuku.
Kao i drugi u 24. pešadijskom puku, Ameli je i sama rezervista, u civilnom životu radi kao carinska službenica. Sada provodi leto nadgledajući intenzivnu dvonedeljnu obuku, uvod u vojni život.
Regruti su starosti između 17 i 57 godina, bude se u 6 ujutro i često odlaze na spavanje u ponoć. Uče kako da bezbedno nose i koriste oružje, marširaju zajedno, koriste kompas i komunikacionu opremu. Na obuci se koristi i bojeva municija, a jedan od polaznika rekao je da je "zaista rigorozna". Od svakih 100 prijavljenih kandidata samo 40 njih bude izabrano. Oni koji završe obuku mogu da provedu i do 60 ili više dana godišnje služeći u rezervnom sastavu.
Nakon završetka početnog kursa, grupa će provesti više meseci na dodatnoj obuci. Kada budu spremni, mnogi će se verovatno pridružiti patrolama širom zemlje u okviru Operacije Sentinel, bezbednosne operacije pokrenute nakon terorističkih napada 2015. godine u Francuskoj i koja je obezbeđivala Olimpijske igre prošle godine. Oni sa posebnim kvalifikacijama mogli bi biti raspoređeni i u inostranstvo.
Evropa jača vojne kapacitete
I druge zemlje Evrope jačaju vojne kapacitete zbog rastućih bezbednosnih izazova. Litvanija, Švedska i Letonija su ponovo uvele obavezno služenje vojnog roka. Poljska je najavila planove da godišnje vojno obučava 100.000 civila.
Nemačka takođe vodi kampanju za rezervni sastav. Početni odziv je bio slab, pa ministar odbrane Boris Pistorijus upozorava da bi obavezni vojni rok mogao biti ponovo uveden ako se premalo ljudi prijavi.
Za razliku od Nemačke, u Francuskoj ankete pokazuju snažnu podršku jačanju vojske. Istraživanje IPSOS-CESI sprovedeno ranije ove godine pokazalo je da 86 posto Francuza podržava vojnu službu. Jedna druga anketa je pokazala da je polovina mladih Francuza spremna da se pridruži vojsci ako dođe do rata.
(EUpravo zato.rs)
