Inflacija u Evropskoj uniji, nakon rekordnih skokova iz prethodnih godina, nastavila je da usporava, ali i dalje ostaje iznad ciljanog nivoa. Prema podacima iz publikacije Key figures on Europe, koja pruža pregled ključnih pokazatelja u EU, rast potrošačkih cena u 2024. godini iznosio je prosečno 2,6 odsto.
Inflacija meri promene u cenama korpe roba i usluga koje građani svakodnevno koriste. U EU je 2021. godine zabeležena stopa od 2,9 odsto, dok je 2022. usledio nagli rast na 9,2 odsto. U 2023. inflacija je iznosila 6,4 odsto, a naredne godine tempo poskupljenja dodatno je usporio.
Međutim, pojedine članice EU i dalje beleže značajno više stope od proseka. U 2024. cene su najviše rasle u Rumuniji (5,8 odsto), zatim u Belgiji (4,3 odsto) i Hrvatskoj (4,0 odsto).
Publikacija Key figures on Europe nudi pregled ključnih ekonomskih, društvenih i ekoloških pokazatelja EU i EFTA zemalja, kao i mogućnost poređenja kretanja među državama članicama.
Rast cena u julu
Podsetimo, početkom avgusta Eurostat je objavio procene za julske potrošačke cene sa fokusom na evrozonu. Prema tim procenama, inflacija u evrozoni u julu 2025. godine iznosila je u proseku dva odsto.
Hrvatska i Slovačka beleže najviše godišnje stope rasta cena, od po 4,5 odsto. Odmah iza njih su Letonija sa inflacijom od 3,9 odsto, Grčka sa 3,7 odsto, i Austrija sa 3,6 odsto. Sa druge strane spektra nalaze se zemlje poput Belgije i Italije, gde su cene rasle znatno sporije, bliže proseku ili ispod njega.
Posmatrajući glavne komponente inflacije u evrozoni, očekuje se da će hrana, alkohol i duvan imati najvišu godišnju stopu u julu (3,3 odsto, u poređenju sa 3,1 odsto u junu), zatim slede usluge (3,1 odsto, u poređenju sa 3,3 odsto u junu), neenergetska industrijska roba (0,8 odsto, u poređenju sa 0,5 odsto u junu) i energija (-2,5 odsto, u poređenju sa -2,6 odsto u junu).
(EUpravo zato)
