Javni dug zemalja evrozone je na kraju četvrtog tromesečja 2023. godine pao sa 89,9 odsto u prethodnom kvartalu na 88,6 odsto, objavio je Evrostat.
U Evropskoj uniji je javni dug na kraju četvrtog kvartala 2023. iznosio 81,7 odsto BDP-a, što predstavlja smanjenje za 0,7 procentnih poena u odnosu na prethodni kvartal.
U odnosu na četvrti kvartal 2022. javni dug evrozone je smanjen za 2,2 odsto, a javni dug Evropske unije za 1,7 odsto. Najveći deo javnog duga u četvrtom kvartalu 2023. su činile obveznice, konkretno 83,4 odsto u evrozoni i 82,9 odsto u Evropskoj uniji.
Najzaduženija zemlja Evropske unije na kraju četvrtog tromesečja EU bila je Grčka sa dugom od 161,9 odsto BDP-a, iza nje je Italija sa dugom od 137,3 odsto BDP-a, kao i Francuska sa dugom od 110,6 odsto BDP-a.
Nasuprot tome, najmanje zadužena zemlja evrozone je Estonija sa dugom od 19,6 odsto BDP-a, sledi Bugarska sa dugom od 23,1 odsto BDP-a i Luksemburg sa 25,7 odsto BDP-a.
Podsetimo, javni dug Srbije je, prema rečima ministra finansija Siniše Malog 47,6 odsto.
"Dakle, javni dug u odnosu na BDP, kada je svet u pitanju, danas je na 93 odsto. Srpski javni dug u odnosu na BDP na današnji dan je 47,6 odsto. Dakle, skoro pa smo duplo bolji nego što je to prosek u svetu. Ti podaci sami sve pokazuju, to ne govori ni Aleksandar Vučić, ni Ana Brnabić, ni Siniša Mali. To kaže Međunarodni monetarni fond i brojke", objasnio je Mali.
(JA/EUpravo zato/Eurostat)
