Kako, evrozonu čine zemlje koje koriste evro kao nacionalnu valutu unutar Evropske unije, glavne komponente koje doprinose inflaciji variraju.
U martu su usluge zabeležile najveći godišnji rast, koji je ostao 4,0% u odnosu na februar. Nakon toga, hrana, alkohol i duvan imali su stopu od 2,7%, što je pad u odnosu na 3,9% u prethodnom mesecu.
Neenergetska industrijska dobra porasla su za 1,1%, što je pad sa 1,6% u februaru, dok su cene energenata zabeležile pad od 1,8%, što je manje od februarskog pada od koji je iznosio 3,7 odsto.
Kjučne komponente inflacije u evrozoni
U evrozoni, inflacija se utvrđuje usrednjavanjem ponderisanog harmonizovanog indeksa potrošačkih cena (HICP). Međutim, glavne komponente koje doprinose inflaciji razlikuju se po važnosti.
Ove godine usluge čine najveći deo, čineći približno 44,9% potrošnje domaćinstava u evrozoni, a zatim slede neenergetska industrijska dobra sa oko 25,7%.
Hrana, alkohol i duvan, kao i energija, predstavljaju 19,5% i 9,9% respektivno. Uprkos njihovom manjem udelu u potrošnji, njihove cene mogu značajno da variraju, što ima značajan uticaj na ukupnu inflaciju.
Razlike među zemljama evrozone
U evrozoni, stope inflacije mogu da se razlikuju među zemljama zbog specifičnih događaja, različitih obrazaca trgovine i potrošnje i različitih finansijskih sistema, navodi Evropska centralna banka.
Najvišu godišnju stopu inflacije imale su Hrvatska (4,9%), Austrija (4,2%), Estonija (4,1%) i Belgija (3,8%), dok su Litvanija (0,3%), Finska (0,7%), Letonija (1%), a najniže je imala Italija (1,3%).
Isključujući nestabilne prehrambene i energente, bazna stopa inflacije u martu je pala sa 3,1% na 2,9%, dostigavši najnižu tačku u dve godine.
Kako to može da promeni put Evropske centralne banke?
Euronews je ranije izveštavao o tržišnim očekivanjima i prognozama inflacije ECB, ističući verovatnoću smanjenja stope u junu, uz predviđanje četiri smanjenja stope do kraja 2024.
„Ako bi naša ažurirana procena izgleda inflacije, dinamike noseće inflacije i snage transmisije monetarne politike dodatno povećale naše poverenje da se inflacija približava našem cilju na održiv način, onda bi bilo prikladno smanjiti trenutni nivo ograničenja monetarne politike", rekla je prošle nedelje predsednica ECB Kristin Lagard.
Lagardova je takođe zadržala neutralan stav, odlažući sve odluke za jun kada će biti dostupno "mnogo više informacija".
Ona je prenela da, iako je „nekoliko članova" spremno za smanjenje stope u aprilu, konsenzus među članovima je da rade na principu od sastanka do sastanka bez prethodnog obavezivanja o bilo kakvom putu.
Lagard i njen tim će stoga pomno pratiti podatke o inflaciji koji su danas objavljeni dok razmatraju sledeći potez Evropske centralne banke u monetarnoj politici.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
