Zvaničnici Evropske unije nisu uspeli da procene ekonomske ili ekološke uticaje kontroverznog plana kojim bi se siromašnijim zemljama plaćalo da smanje zagađenje u ime Evrope, priznala je Evropska komisija kao odgovor na zahtev za pristup dokumentima, prenosi Politiko.
Korišćenje tzv. "karbonskih kredita", koji se mogu kupiti finansiranjem smanjenja emisije ugljen-dioksida van granica EU, bilo bi dozvoljeno prema predlogu Evropske komisije za smanjenje klimatskog zagađenja do 2040. godine.
Međutim, ova odluka nije se temeljila na zvaničnim savetima stručnjaka iz klimatskog odeljenja EU, poznatog kao DG CLIMA.
Ne poseduju dokumenta
Kao odgovor na zahtev za dokumentima od strane Politika kojim se traži analiza Komisije o ekonomskom uticaju politike i uticaju na emisije, izvršna vlast EU je saopštila da se konsultovala sa svojom jedinicom za ekonomsku analizu i modeliranje, ali da Generalni direktorat za klimatsku politiku ne poseduje nikakva dokumenta.
Klimatski aktivisti i naučni savetnici EU kritikovali su predlog zbog slabljenja napora Evrope da smanji emisije gasova staklene bašte na domaćem nivou. Takođe su upozorili na rizike da bi krediti mogli biti lažni ili da potkopavaju sistem trgovine emisijama EU.
Suočena sa ovim, Komisija je ograničila upotrebu kredita na tri procentna poena kako bi se postiglo ukupno smanjenje emisija za 90% do 2040. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Početna procena uticaja cilja za 2040. godinu koju je Komisija izradila prošle godine, nije uključivala nikakvu analizu upotrebe ugljeničnih kredita, opcije koja je tek ovog proleća ušla u diskusije.
"Nismo bili u potpunosti spremni za predlog"
Portparolka Komisije Ana-Kaisa Itkonen rekla je da je izvršna vlast EU vodila "opsežan dijalog" sa zainteresovanim stranama i političkim grupama pre nego što je predlog objavljen, kako bi "razmotrila moguće uključivanje ograničenog broja visokokvalitetnih međunarodnih kredita u dizajn okvira politike posle 2030. godine".
Itkonen je dodala da se Komisija obavezala da će sprovesti procenu uticaja korišćenja međunarodnih ugljeničnih kredita. U junu je šef klimatskog odeljenja EU Kurt Vandenberge rekao da njegov tim "nije u potpunosti spreman" za predlog, koji je predvodio komesar za klimu Vopke Hekstra.
Zagovornici sistema, uključujući Hekstru, ali i istaknuti stručnjaci za tržište ugljenika, ukazuju na poboljšane međunarodne sporazume osmišljene da spreče sumnjive kredite. Politika bi mogla imati velike posledice po potrošnju EU i klimatske akcije.
Tri procentna poena od cilja od 90 procenata iznosi oko 144 miliona metričkih tona gasova staklene bašte, što je ekvivalentno trenutnim godišnjim emisijama Holandije i 30 procenata ukupnih emisija EU 2045. godine, prema proračunima nevladine organizacije Carbon Market Watch. Jedan kredit predstavlja jednu metričku tonu.
Cena zagađenja značajno varira na različitim tržištima
Međutim, nevladina organizacija procenjuje da bi, u zavisnosti od toga kako EU na kraju definiše ograničenje korišćenja kredita, na kraju mogla da kupi čak 700 miliona kredita. Cena zagađenja značajno varira na različitim tržištima i zemljama.
Od globalnog proseka manjeg od 5 dolara po metričkoj toni ugljenične nadoknade prošle godine do trenutne domaće cene u EU od oko 70 evra (82 dolara) po metričkoj toni emitovanog ugljenika.
Koliko će EU platiti za ove međunarodne kredite i ko će snositi trošak, kompanije ili poreski obveznici, za sada nije poznato. To je samo jedno od mnogih pitanja na koja bi procena uticaja trebalo da pruži odgovor.
Svaki novac potrošen na kredite tada bi bio nedostupan za pomoć u dekarbonizaciji sopstvenih ekonomija, upozorili su naučni savetnici EU. U junskoj poruci, naveli su da je cena kredibilnih kredita koji zapravo dovode do smanjenja emisija veoma visoka. Kupovina takvih kredita u inostranstvu bi stoga mogla biti štetna za domaće investicione mogućnosti.
Ranije su sumnjivi krediti preplavili tržište ugljenika
Komisija je u svojoj objavi cilja obećala da će sprovesti "detaljnu procenu uticaja" prilikom predlaganja detaljnog zakonodavstva za korišćenje ugljeničnih kredita. Taj predlog se očekuje sledeće godine.
U junu, Vandenberg je ponovio zabrinutost aktivista, koji su često ukazivali na raniji slučaj kada su sumnjivi krediti preplavili tržište ugljenika EU, smanjujući cenu i potkopavajući napore za smanjenje emisija.
"Bilo bi veoma mudro sprovesti veoma temeljnu procenu uticaja kako bi se razmotrila sva detaljna pitanja".
(EUpravo zato/Politiko)
