U Srbiji je obeležen Dan rada, a položaj srpskih radnika i dalje nije na zadovoljavajućem nivou. Dok se na Zapadnom Balkanu i ostalim zemljama koje su imale socijalističko uređenje ovaj praznik praznuje uz roštilj, u Evropskoj uniji, gde su radnički pokreti i sindikati još uvek jaki – Međunarodni praznik rada obeležava se demonstracijama koje imaju za cilj bolje radne uslove.
O dobrim radnim uslovima, između ostalog, svedoči podatak o tome koliko se radi u Ervopi, a koliko u zemljama koje nisu deo bloka. Prema podacima Eurostata, u Srbiji je, posle Turske, najduža radna nedelja koja traje u proseku 41,9 sati, dok je najduža radna nedelja u EU od Grčkoj i Rumuniji koje iznose 39,5, odnosno 39,1 sat. Najkraće se u EU radi u Holandiji, gde radna nedelja traje 30,8 sati, a u proseku se u EU radi 35,5 sati nedeljno.
Ono po čemu se EU jasno razlikuje u odnosu na ostale zemlje Evrope, jeste da ogromna većina radnika u EU ima osigurana minimalna prava koja se odnose na zdravlje i sigurnost na radu, jednakost polova, zaštitu od diskriminacije i zakon o radu.
Ova prava su definisana zakonom EU-a i pojedinačne države članice su dužne da ga sprovode. To uključuje pravo na sigurno radno okruženje, jednaku mogućnost na poslu za žene i muškarce, zaštitu od diskriminacije na osnovu različitih ličnih karakteristika, kao i na prava povezana s ugovorima o radu i radnim uslovima.
Kako je njima, a kako nama?
O razlici je za EUpravo zato govorio Vladan Obradović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.
"Evidentno je da su zarade radnika u Evropskoj uniji nekoliko puta veće nego u Srbiji. I ono što je vrlo problematično, prava zaposlenih u EU su znatno bolje uređena nego u našoj zemlji. Takođe, sudovi su vrlo efikasni u rešavanju eventualnih sporova koji pokreću radnici protiv poslodavaca. Kod nas radni sporovi traju tri i više godina, dok se u EU završavaju za tri do šest meseci maksimalno. Uz to, uvek se traži rešenje pre odlaska na sud", kaže Obradović za naš portal.
Kako ističe, dodatna otežavajuća okolnost za srpske radnike je to što u Srbiji postoji minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa, čije visine i dalje nisu iste,"jer je i za minimalnu korpu potrebno više novca nego što iznosi minimalac".
"Za razliku od EU, u kojoj minimalna zarada ne može biti niža od visine potršačke korpe. Srbija je, nažalost, jedna od retkih zemalja koje imaju dve potrošačke korpe, minimalnu i prosečnu", kaže Obradović.
EU ima bolju početnu poziciju
Kada je reč o radnim pravima, u Evropskoj komisiji je nedavno predložena direktiva za poboljšanje radnih uslova pripravnika u EU. Cilj je osigurati fer plate, inkluzivnost i kvalitet pripravničkih programa. Direktiva ima za cilj pravo na fer plate, pristup socijalnoj zaštiti, mentorstvu i pravedan pristup pripravništvu za sve.
Ovakve borbe je lakše voditi u EU, nego u država koje nisu deo evropske porodice. Ovo nam potvrđuje Čedanka Andrić, predsednica Udruženh granskih sindikata Nezavisnost.
"Naravno, ni u Evropskoj uniji nisu sve države jednako razvijene i nisu svuda uslovi rada i zarade jednake. I mi se zajedno sa kolegama iz ovih zemalja borimo za gotovo iste ciljeve samo šta je njihova polazna tačka mnogo bolja nego naša. I mi i oni se borimo za veće zarade ali su naše neuporedivo manje nego na primer u Nemačkoj, Švedskoj, Austriji ili Španiji. Takođe se borimo za kolektivne ugovore ali je pokrivenost kolektivnim ugovorimo mnogo veća u na primer Italiji i Francuskoj, gde je veoma visoka, ali ima i zemalja u EU sa niskom pokrivenošću kao što su Grčka, Rumunija ili Poljska i njihova borba je mnogo približnija našoj".
Prema njenim rečima, za ovakav problem je neophodno organizovati radnike.
"Jer samo organizovan radnik može nešto da promeni. Treba da jačamo solidarnost i da pokažemo da radnik u Srbiji ima pravo da se bori za sebe i da zbog toga ne treba nikome da se pravda", zaključuje naša sagovornica.
Ipak, sve manje radnika odlazi iz Srbije
Iako ima prostora da se unapredi položaj radnika u Srbiji, ohrabruje činjenica da sve manje ljudi odlučuje da ovaj problem reši tako što će se preseliti. Naime, podaci istraživanja koje je platforma Infostud napravila u saradnji sa The Network (globalno udruženja portala za zapošljavanje) i The Stepstone Group, pokazuju da je za pet godina prepolovljen broj građana Srbije koji žele da odu da rade u inostranstvo. Razlozi za ostajanje u Srbiji su nemogućnost odlaska članova porodice ili partnera, emotivna vezanost za domovinu i nedostatak poznavanja stranih jezika, navedeno je u saopštenju Infostuda.
S druge strane, oni koji žele da pitanje lošeg položaja radnika reše, makar kada su oni u pitanju, zainteresovani su za zaposlenje u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama. Takvih je 11 odsto, pokazalo je istraživanje.
(JA/EUpravo zato)
