Saopštenje dolazi samo nekoliko dana nakon što je blok završio Novi pakt o migracijama i azilu, zatvarajući skoro četiri godine teških pregovora.
„EU i njene države članice treba da poboljšaju svoj doprinos ravnopravnim, konstruktivnim i širokim partnerstvima sa ključnim zemljama, posebno duž migratornih ruta, tako što će promeniti naš fokus sa upravljanja neregularnim migracijama u Evropi na podršku izbeglicama, kao i zemljama domaćinima u regionima porekla", stoji u saopštenju, gde se dodaje:
"Ako želimo da unapredimo naše napore da razbijemo strukture podsticaja koje pokreću neregularne migracije ka Evropi, neophodni su komplementarni stavovi", dodaju oni.
Pismo je od 15. maja, ali je javno objavljeno juče i upućeno je visokim zvaničnicima Evropske komisije.
Pored Danske, podržavaju ga Bugarska, Češka Republika, Estonija, Grčka, Italija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Holandija, Austrija, Poljska, Rumunija i Finska, što odražava međustranački konsenzus.
Saopštenje na četiri stranice iznosi ideje i predloge osmišljene sa namerom da delimično prebace zadatke sa nacionalnih vlasti na susedne zemlje.
Potpisnici se zalažu za „sveobuhvatna, obostrano korisna i trajna partnerstva" sa nacijama koje se nalaze duž migratornih ruta, po uzoru na sporazume koje je EU sklopila sa Turskom, Tunisom i Egiptom, koji izdvajaju milione, ili čak milijarde, u fondovima EU u zamenu za jaču graničnu kontrolu.
Ova strategija bi, kažu, takođe trebalo da se zasniva na protokolu koji su prošle godine potpisale Italija i Albanija, prema kojem Rim planira da ovoj balkanskoj zemlji preda obradu do 36.000 zahteva za azil godišnje.
Protokol, koji je urađen bez intervencije Brisela, značajno se razlikuje od sporazuma EU sa Tunisom i Egiptom, jer oni ne uključuju odredbe o prebacivanju tražilaca azila iz jednog mesta u drugo, što je veoma kontroverzno.
Ali potpisnici veruju da je to pravi put i pozivaju blok da istraži rešenja koja imaju za cilj „spasavanje migranata na otvorenom moru i njihovo dovođenje na unapred određeno mesto bezbednosti u partnerskoj zemlji van EU".
Čini se da je pismo namerno tempirano da se poklopi sa završetkom Novog pakta o migraciji i azilu, sveobuhvatne reforme koja predviđa zajednička i kolektivna pravila za sve države članice. Remont je u utorak dobio svoje konačno odobrenje i biće potrebno dve godine od sada da postane u potpunosti primenljiv.
Danska, inicijator ovog pisma, ima dugogodišnju klauzulu o isključenju iz Područja slobode, bezbednosti i pravde (AFSJ) i stoga nije vezana Novim paktom.
Komisija je rekla da će pažljivo analizirati pismo, koje je opisala kao "složeno" i "sveobuhvatno", i naglasila da će fokus u narednim godinama biti na implementaciji dogovorene reforme.
"Komplementarni napori"
Potpisnici hvale Novi pakt i kažu da on pruža snažan pravni okvir za rešavanje neregularnih migracija. Međutim, trebalo bi učiniti mnogo više.
Offšoring, nastavljaju, trebalo bi da se odnosi i na pitanje povratka, bolnu tačku u migracionoj politici EU. Države članice godinama se bore da obezbede da se podnosioci zahteva kojima je uskraćena međunarodna zaštita (jer su, na primer, ekonomski migranti) zaista vrate u zemlje iz kojih su došli.
Uprkos naporima Brisela i drugih prestonica, stopa povrata je i dalje spora, i kreće se između 25% i 30 posto.
Koalicija 15 zemalja kaže da spoljni izvori takođe mogu pomoći u ovom pogledu, postavljanjem „mehanizama čvorišta za povratak" van bloka, „gde bi povratnici mogli da budu prebačeni dok čekaju na njihovo konačno odredište". Konkretna lokacija se ne pominje.
Drugi predlog bi podrazumevao slanje tražilaca azila u „bezbednu alternativu treće zemlje" i dovršetak tamošnjeg procesa kako bi se ublažio pritisak na nacionalne vlasti. Koncept „sigurne treće zemlje", koji Evropska komisija planira da revidira kao deo Novog pakta, više puta je osporavan od strane nevladinih organizacija, koje tvrde da se ljudi mogu suočiti sa progonom i maltretiranim u zemljama koje su, na papiru, stabilne.
Konačno, potpisnici se zalažu za stroža pravila za borbu protiv instrumentalizacije migracija, nešto što je već predviđeno Novim paktom, i suzbijanje trgovine ljudima i krijumčarenja.
„Ponavljamo da sve nove mere moraju biti sprovedene u potpunoj saglasnosti sa našim međunarodnim pravnim obavezama, uključujući princip non-refoulementa, kao i Povelju EU o osnovnim pravima", piše koalicija.
Sve u svemu, ovo pismo važi za zeleno svetlo za spoljnu politiku migracije i azila, trend koji je postao istaknut od kraja pandemije COVID-19, ali i dalje izaziva podele zbog svojih pravnih i humanitarnih posledica.
Veliki broj potpisnika, više od polovine od 27 država članica, sugeriše da je projekat spreman da se popne više na dnevnom redu i daje naznake kuda će blok krenuti nakon predstojećih izbora za Evropski parlament.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
