Skoro 700 godina nakon što je zloglasna pandemija kuge postala poslednja svetska pojava koja je smanjila globalnu populaciju za tako veliki broj, novi izveštaj upozorava na "zapanjujuću društvenu promenu", odnosno strmoglavi pad stope fertiliteta sa kojim bi planeta mogla da se suoči, a samim tim i brojem dece koje se rađaju.
Prema nedavnoj globalnoj studiji o plodnosti objavljenoj u međunarodnom medicinskom časopisu, The Lancet, "plodnost opada globalno".
Natalia V Batačarje, jedan od vodećih autora izveštaja, rekla je da su "implikacije ogromne" – posebno za zemljezapadne Evrope, koje trenutno doživljavaju ogromne nemire zbog nivoa migracija.
"Ovi budući trendovi u stopama fertiliteta i nataliteta u potpunosti će rekonfigurisati globalnu ekonomiju i međunarodnu ravnotežu snaga i zahtevaće reorganizaciju društava", rekla je ona.
Studija je sugerisala da se Zapadna Evropa suočava sa posebno strmim padom rađanja i da će možda morati da se ponovo otvori za nesputanu migraciju kako bi rešila problem.
Šta kaže izveštaj Lancet-a?
Martovski izveštaj pod nazivom Globalna plodnost u 204 zemlje i teritorije, 1950-2021, sa prognozama do 2100, (PDF), sastavio je tim međunarodnih istraživača na Institutu za zdravstvene metrike i evaluaciju Univerziteta u Vašingtonu (IHME).
Studija je zasnovala svoja predviđanja na široko prihvaćenoj premisi da zemlje zahtevaju ukupnu stopu fertiliteta (TFR) od 2,1 deteta po ženi kako bi se obezbedila stabilna populacija.
Međutim, u zapadnoj Evropi predviđa se da će stopa fertiliteta pasti sa 1,53, kako je bilo 2021. godine, na 1,44 u 2050. i ponovo pasti na 1,37 u 2100. godini, prema izveštaju, koji predviđa da će Španija pretrpeti jedan od najvećih padova – do 1,11 u 2100.
Veruje se da je crna smrt – pandemija bubonske kuge koja je zahvatila Evropu i Aziju na oko pet godina sredinom 1300-ih – smanjila globalnu populaciju za jednu trećinu.
Tim istraživača je takođe predvideo da će samo šest zemalja na svetu – Samoa, Somalija, Tonga, Niger, Čad i Tadžikistan – i dalje imati stopu feriliteta iznad 2,1 do kraja sledećeg veka.
Zašto natalitet opada?
Pad nataliteta, kažu stručnjaci, rezultat je većeg učešća žena na radnom mestu, kao i povećanog pristupa kontracepciji.
Pad nataliteta se takođe pripisuje napretku medicinske nauke, što znači da porodice ne moraju da rađaju onoliko dece da bi obezbedile veću šansu za preživljavanja kao što su to činile u prošlim vekovima.
Ako su nalazi u The Lancet-u tačni, onda će zemlje poput Ujedinjenog Kraljevstva, gde se predviđa da će stopa nataliteta pasti na 1,38 u 2050. i 1,3 u 2100, sa 1,49 u 2021, postati zavisne od imigracije u narednih osam decenija ili više ako želi da održi svoju populaciju, trenutno nešto ispod 68 miliona.
Kako se manje beba rađa, a medicinski napredak znači da ljudi žive duže, Zapadna Evropa se suočava sa izgledom da stanovništvo brzo stari. Sa manje mladih ljudi koji stvaraju bogatstvo kako bi uravnotežili rastuće troškove izdržavanja starijih, zemlje bi se mogle suočiti sa ozbiljnim ekonomskim izazovima u decenijama koje su pred nama.
Jedino očigledno rešenje, kažu stručnjaci, jeste da se dozvoli veća migracija iz zemalja sa mlađom populacijom.
Da li će zemlje na Zapadu morati da usvoje politiku otvorenih granica?
"Kada se stanovništvo skoro svake zemlje smanji, oslanjanje na otvorenu imigraciju postaće neophodno da bi se održao ekonomski rast", rekla je Batačarje i dodala da "podsaharske afričke zemlje imaju vitalni resurs koji ekonomksi rastuća društva gube – mlado stanovništvo".
Međutim, ideje o politici "otvorene imigracije" su tabu tema za mnoge današnje zapadne demokratije.
U Velikoj Britaniji, na primer, britanski premijer Riši Sunak proglasio je suzbijanje imigracije kao glavni prioritet dok njegova vlada Konzervativne partije čeka da se potpiše zakon o njenoj dugo očekivanoj politici slanja azilanata u Ruandu.
U Francuskoj je predsednik Emanuel Makron pokušao da primeni svoj "tvrdolinijski" zakon o imigraciji nakon što ga je usvojio francuski parlament u decembru prošle godine. Međutim, krajem januara, ustavni sud zemlje, koji ispituje nove zakone kako bi osigurao da se poštuju sa principima francuskog ustava, poništio je velike delove zakona, uključujući predlog da se migrantima ograniči pristup socijalnim beneficijama, što je navelo Makrona da objavi razvodnjenu verziju svog zakona.
Uprkos tome, mnogi posmatrači tvrde da novi zakon i dalje predstavlja pooštravanje francuskih imigracionih pravila.
(JA/EUpravo zato)
