Nekada viđena kao izopštenik zbog svoje stroge imigracione politike, Danska danas postaje predvodnik nove evropske strategije prema migrantima.
U Evropskom parlamentu, danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da ono što je ranije bilo dominantno mišljenje među građanima, sada postaje prihvaćeno i među političarima širom Evrope.
Sličan stav deli i ministar za imigraciju Kare Dibvad, koji je rekao da je pre samo tri godine jedino Austrija podržavala danske predloge, dok danas mnogo više država prihvata ideju o uvođenju demokratske kontrole nad migracionim tokovima.
Od oštre politike do evropske norme
Nakon migrantske krize 2015. godine, Danska je postepeno uvodila sve strože zakone kako bi obeshrabrila dolazak tražilaca azila.
Ključni momenat desio se 2019. usvajanjem takozvane "promene paradigme", kojom je integracija zamenjena fokusom na samostalnost migranata i njihov povratak čim se za to steknu uslovi.
Danska je prva u Evropi označila delove Sirije kao "sigurne za povratak", što je dovelo do oduzimanja boravišnih dozvola brojnim izbeglicama i izazvalo oštre reakcije.
Slično je bilo i 2021. kada je potpisan sporazum s Ruandom o premeštanju tražilaca azila dok se njihovi zahtevi ne obrade, plan koji, iako nije sproveden jednostrano, sada Danska predlaže kao model za celu EU.
Pristup koji menja evropski okvir
Iako su u početku mnoge članice EU bile skeptične, podrška za dansku inicijativu raste.
Nakon usvajanja Novog pakta o migracijama i azilu u maju 2024, Danska je s još 14 članica -uključujući Italiju, Grčku i Austriju, potpisala pismo u kojem se zalaže za obradu azilantskih zahteva van teritorije EU.
Evropska komisija je ubrzo predložila nacrt uredbe koja bi omogućila državama članicama da sklope takve sporazume sa trećim zemljama.
Danska, koja trenutno predsedava Savetom EU, želi da do kraja godine postigne politički dogovor po ovom pitanju.
Podrška raste, kritike ne izostaju
Inicijativi se u međuvremenu pridružila i Nemačka, ali oštar otpor dolazi od humanitarnih organizacija. One upozoravaju da danski model odvraćanja azilanata često krši međunarodne norme, posebno načelo zabrane prinudnog vraćanja u nesigurne zemlje, i da nije dugoročno održiv.
Osim toga, i dalje nema konkretnih detalja gde bi centri bili, kako bi funkcionisali, koliko bi koštali. Italijansko-albanski model, često uziman kao uzor, pokazao je ograničen domet: uz preko 74 miliona evra, centri trenutno primaju samo nekoliko stotina migranata.
Oštar kurs levog centra
Posebno se ističe što ovu politiku ne vodi desničarska vlada, već socijaldemokratska, koja se inače zalaže za klimatske akcije, jednakost polova i LGBTQ prava.
Premijerka Frederiksen smatra da je upravo ovakav pristup jedini način da se suzbije jačanje krajnje desnice u Evropi.
Ministar Dibvad navodi da su radničke zajednice najviše pogođene migracijama i da socijaldemokratske stranke, ako žele da ostanu verne svojim biračima, moraju zauzeti čvrst stav prema ovoj temi.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
