U Nemačkoj je uvedena platna kartica isključivo za tražioce azila, nakon nedavnog usvajanja tog pravila u parlamentu.
Prema uredbi, migrantima se izdaju kartice za pristup svojim pogodnostima, koje se mogu koristiti u lokalnim prodavnicama i za usluge, ali ograničava njihovo podizanje gotovine i zabranjuje međunarodne transfere novca.
Cilj je da se spreči da migranti šalju novac porodici i prijateljima u inostranstvu, ili krijumčarima.
U Ajhsfeldu, u Tiringiji, 45-godišnja Laca iz Albanije i njena porodica bili su među prvima u Nemačkoj koji su primili polovinu svojih državnih beneficija kao bezgotovinsko plaćanje na plastičnu karticu.
„Sa polovinom novca koji je na kartici mogu da kupim namirnice, a sa drugom polovinom, u gotovini, mogu da kupim u svakoj radnji šta mi treba za decu i porodicu", kaže Laca.
Nemačka se i dalje više oslanja na gotovinsko plaćanje nego mnoge druge evropske zemlje, a neka preduzeća još uvek ne prihvataju plaćanja karticama.
Džihad Amuri, 20-godišnji tražilac azila iz Sirije, žali se da ne prihvataju sve prodavnice njegovu platnu karticu.
U Ajhsfeldu, u Tiringiji, 45-godišnja Laca iz Albanije i njena porodica bili su među prvima u Nemačkoj koji su primili polovinu svojih državnih primanja kao bezgotovinsko plaćanje - na plastičnu karticu.
„Sa polovinom novca koji je na kartici mogu da kupim namirnice, a sa drugom polovinom (u gotovini) mogu da kupim u svakoj radnji šta mi treba za mene i moju decu", rekao je Laca.
Nemačka se i dalje više oslanja na gotovinsko plaćanje nego mnoge druge evropske zemlje, a neka preduzeća još uvek ne prihvataju plaćanja karticama.
Oštriji pristup migrantima
Nemačka krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) efikasno je iskoristila sve oštrije stavove Nemaca prema migrantima.
Očekuje se da će AfD, poznat po svom antimigracionom stavu, značajno povećati svoj udeo glasova sa 10,3 odsto koliko je obezbedio na saveznim izborima 2021. godine.
Stavovi prema migracijama u Nemačkoj su ojačali jer je, pored izbeglica iz Ukrajine, stigao i veliki broj tražilaca azila, a lokalne vlasti su se borile da pronađu smeštaj za njih.
Broj ljudi koji su podneli zahtev za azil u Nemačkoj prošle godine popeo se na više od 350.000 - što je povećanje od nešto više od 50% u poređenju sa godinom ranije. Najveći broj tražilaca azila došao je iz Sirije, zatim Turske i Avganistana.
U januaru, zakonodavci su odobrili zakon koji ima za cilj da olakša deportaciju neuspešnih tražilaca azila.
Nemački kancelar Olaf Šolc je više puta rekao da vlasti moraju da ubrzaju deportacije.
Nemačka je, kao i nekoliko drugih evropskih zemalja, takođe počela da klasifikuje neke zemlje, kao što su Moldavija i Gruzija, kao "sigurne zemlje porekla", što znači da tražioci azila odatle mogu biti brzo odbijeni i deportovani brže nego u prošlosti.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
