Grčka je privremeno, na tri meseca, obustavila razmatranje zahteva za azil migranata iz Severne Afrike, nakon naglog porasta njihovog broja.
Premijer Kirijakos Micotakis izjavio je da će svi migranti koji iz tog regiona stignu brodom biti uhapšeni i zadržani.
"Grčka šalje odlučnu poruku svim krijumčarima i njihovim potencijalnim klijentima, novac koji ulažu može biti potpuno uzaludan, jer će morem biti veoma teško doći do Grčke. Ova vanredna situacija zahteva vanredne mere", rekao je Micotakis.
Kako je dodao, mere će se pravno zasnivati na presedanu iz 2020. godine, kada je Grčka privremeno zatvorila kopnenu granicu s Turskom kako bi zaustavila hiljade migranata.
Ministar za migracije Tanos Plevris poručio je na mreži Iks: "Jasna poruka, ostanite gde jeste, mi vas ne prihvatamo".
Odluka dolazi nakon značajnog porasta dolazaka migranata na južna ostrva Krit i Gavdos.
Preko 2.000 migranata iskrcalo se na Krit tokom proteklih dana, dok je još 520 osoba spaseno kod njegove obale u sredu ujutro. Time je broj dolazaka od početka 2025. godine porastao na 9.000.
Predsednik Udruženja pripadnika obalske straže zapadnog Krita, Vasilis Kacikandarakis, izjavio je da je to rast od 350 odsto u odnosu na prošlu godinu. "Migracije nas guše... Naše osoblje je na ivici izdržljivosti", upozorio je.
"Priliv je veoma veliki", rekao je portparol vlade Pavlos Marinakis za televiziju Action 24, dodajući da je "talas u porastu i još traje".
Veliki pritisak za lokalne vlasti
Javni servis ERT izveštava da su lokalne vlasti na Kritu pod velikim logističkim pritiskom, jer tempo i obim dolazaka daleko premašuju smeštajne kapacitete.
Više stotina ljudi trenutno je smešteno u zagušljivoj pijaci, navode lokalni mediji, a među njima su i tridesetak porodica s malom decom i bebama.
ERT navodi i da je raspoređivanje migranata u druge delove Grčke veoma sporo, jer je tokom turističke sezone broj dostupnih autobusa i trajekata značajno smanjen.
U međuvremenu, ministri iz Grčke, Italije i Malte, zajedno sa evropskim komesarom za migracije, otputovali su u Libiju kako bi razgovarali o sve češćim polascima migranata iz te zemlje.
Međutim, morali su da se vrate kada ih je takozvana Vlada nacionalne stabilnosti (GNS), rivalska frakcija međunarodno priznatoj Vladi nacionalnog jedinstva (GNU), sprečila da uđu u zemlju, optuživši ih za narušavanje suvereniteta Libije.
Ipak, premijer Micotakis izjavio je da je grčka vojska spremna da sarađuje s libijskim vlastima kako bi se sprečilo isplovljavanje čamaca iz libijskih luka.
Organizacije za ljudska prava više puta su kritikovala pokušaje evropskih vlada da sklapaju dogovore s libijskim vlastima kako bi zaustavile migracije. Ljudi koje libijska obalska straža presretne i vrati na obalu, često bivaju zatvoreni u pritvorske kampove gde su, kako navodi Amnesty International, izloženi nehumanim uslovima i postupanju.
"Pokušaji da se zaustave polasci migranata po svaku cenu pokazuju potpuni nemar prema njihovim životima i dostojanstvu", poručila je ova organizacija.
(EUpravo zato)
