Nakon osam godina pregovora sa 27 država članica Evropske unije, Parlament je usvojio sveobuhvatnu reformu evropske politike azila. Cilj Pakta o migracijama, koji se sastoji od osam zakona, je da smanji broj tražilaca azila, ubrza procedure za dobijanje azila i njihovo izmeštanje na spoljne granice.
Glasanje su nakratko prekinuli demonstranti pozivajući sa galerija na glasanje protiv pakta. Ovo nije ometalo usvajanje seta zakona. Ipak, nakon što je kompletan Pakt usvojen, poslanici Evropskog parlamenta su se uzdržali od radovanja, kao što je tradicija sa velikim slučajevima.
Šta je drugačije, po novim pravilima?
Kako se objašnjava u saopštenju Evropskog parlamenta, novim propisima predviđeno je brže ispitivanje zahteva za azil, uključujući na granicama EU, poboljšana identifikacija osoba pri dolasku i obavezne provere bezbednosti, ranjivosti i zdravlja za osobe koje neregularno ulaze u EU, kao i bolji odgovor u kriznim situacijama i nova dobrovoljna šema za preseljenje izbeglica iz trećih zemalja. Države članice mogu da biraju između preuzimanja odgovornosti za podnosioce zahteva za azil, davanja finansijskih doprinosa ili pružanja operativne podrške.
Prema novim pravilima, osobe koje ne ispunjavaju uslove za ulazak u EU biće podvrgnute postupku skrininga pre ulaska, uključujući identifikaciju, prikupljanje biometrijskih podataka, zdravstvene i bezbednosne provere, u periodu od/do sedam dana.
Detaljnije, prema Paktu o azilu i migracijama, svako lice koje ima manju šansu da ostvari pravo na ostanak u EU, trebalo bi da bude brže deportovano van granica Unije, uz obavezne granične procedure, koje bi po pravilu trebalo da budu završene nakon 12 sedmica. Za to vreme, tražioci azila i migrant biće smešteni na granici u odgovarajućim kampovima koji moraju da budu formirani u Grčkoj, Italiji, Malti, Španiji, Hrvatskoj i na Kipru – i tu bi trebalo bi da bude odlučeno ko će biti vraćen u matičnu zemlju bez daljeg ispitivanja. To se odnosi samo na manjinu onih koji dolaze. Kapacitet tih kampova trebalo bi da bude 30.000 mesta širom EU.
U slučaju velikog broja dolazaka, zemlje moraju da se oslone na "obaveznu solidarnost" drugih članica, a u tom slučaju, granične procedure trebalo bi proširiti na veći broj migranata.
To znači da bi države poput Mađarske, koje ne žele da prihvate migrante, trebalo bi barem da plate odštetu ili da pošalju opremu i osoblje zemljama takozvanog prvog ulaska u EU. Navedena suma za odštetu je 20.000 evra po neprihvaćenom migrantu. Međutim, taj sistem kompenzacije nije propisan zakonom, već o njemu moraju da pregovaraju države-članice od slučaja do slučaja.
Mnogi potražioci azila su do sada direktno iz Grčke ili Italije odlazili u Nemačku, Austriju, Francusku, Holandiju ili Belgiju. To važi i za odbijene potražioce azila. Zemlja prvog prijema (npr. Italija) zapravo bi trebalo da bude obavezna da te migrante primi nazad. Međutim, u praksi se to ne dešava. Novi Pakt o migraciji sada ponovo revidira pravila. Podsticaji za unutrašnju migraciju, takozvani faktori privlačenja (pull factors), trebalo bi da budu oslabljeni ujednačenim beneficijama i uslovima prijema širom EU.
Uglavnom je glasano sa velikom većinom od oko 50 glasova. Oni delovi Pakta koji se odnose na registraciju informacija ljudi na granici, bazu podataka i politiku povratka, naišli su na veliku podršku, sa više od 400 glasova "za", a oko 200 protiv.
Šta dalje?
Tekst će sada biti prosleđen državama članicama u Savetu, koje bi trebalo da glasaju 29. aprila kvalifikovanom većinom.
"Sada moramo da se pobrinemo da ono što je dogovoreno bude u potpunosti sprovedeno u svim našim državama članicama i da implementacija ide ruku pod ruku sa poštovanjem naše zajedničke humanosti", rekla je predsednica parlamenta Roberta Metsola posle glasanja.
"To nije savršeno rešenje, to je kompromis koji mi u Evropskom parlamentu prihvatamo sa velikom knedlom u grlu, ali je bio apsolutno neophodan", rekao je jedan od vodećih pregovarača, slovački poslanik socijalista Matjaž Nemec.
S obzirom na veličinu i uticaj paketa, koji uključuje više od pet zakonskih tekstova i stotine stranica, neke političke grupe i nacionalne delegacije odlučile su da izaberu koje fajlove da podrže, a kojima da se protive.
Države članice će morati da uspostave nezavisne mehanizme praćenja kako bi osigurale poštovanje osnovnih prava.
(JA/EUpravo zato)
