Nejasno je aktiviranje hitnih mera zbog takozvane „naoružane" migracije, koju će kao takvu definisati nacionalne vlade, a što može biti politički iskorišćeno, upozoravaju evroposlanici.
Novi sporazum, koji je sklopljen krajem prošle godine nakon godina pregovora, pozdravile su vlade južnih država članica EU.
U Rimu je premijerka Đorđa Meloni kazala da se "Italija više ne oseća usamljeno", dok je Grčka isti okarakterisala kao važan evropski odgovor na napore Grčke da „sprovede strogu, ali poštenu politiku po pitanju migracija".
Za poslanika levičara Kostasa Arvanitisa (levica EU), progresivne snage Evropskog parlamenta postavile su jasne linije bez prigovora desnog centra španskom poslaniku u Evropskom parlamentu i šefu odbora LIBE Huanu Lopezu Agilaru.
Međutim, prema Arvanitisu, Agilar je napravio ustupke u pregovorima sa državama članicama, posebno u vezi sa „oružanom" migracijom i obaveznim preseljenjem kako bi se finalizovao dogovor u okviru španskog predsedavanja EU.
„Iz razloga vezanih za unutrašnju političku scenu Španije, Agilar je napravio veći korak unazad. Špansko predsedništvo slavi što je zaključilo sporazum, dok se za desnicu, kao u Italiji i Grčkoj, sporazum kreće u okviru narativa njihovih vlada", rekao je Arvanitis za Euractiv.
On je kazao da odredba da će zemlje članice EU, a ne institucije EU sa stručnjacima, definisati kada dođe do pokušaja „naoružane" migracije od strane spoljnih zemalja, daje reč državama članicama da „izbrišu zločine iz prošlosti i zločine koji su počinjeni u vreme krize".
„Pitanje je evropsko, a ne nacionalno. Zato želim da imam evropsku potvrdu da je država članica u krizi. Ovo je nešto što Agilar nije uradio", rekao je Arvanitis.
Takozvana instrumentalizacija ili naoružana migracija ukazuje na situaciju u kojoj država ili nedržavni akter olakšava dolazak migranata na teritoriju EU.
Zemlje istočne Evrope su ranije optuživale Rusiju i Belorusiju za u vezi sa pitanjem migracija. Grčka je 2020. godine optužila Tursku da je jednostrano otvorila svoje granice prema Grčkoj kako bi omogućila izbeglicama i migrantima koji traže utočište da stignu u EU.
Izvor iz Evropskog parlamenta koji je učestvovao u razgovorima prokomentarisao je da je prvobitni predlog parlamenta EU predviđao da aktiviranje kriznog režima treba da rade institucije EU, a ne države članice.
Međutim, to se promenilo tokom pregovora sa državama članicama.
„Novi pakt predviđa da će zemlje članice EU definisati ovakvu vanrednu situaciju kako žele , a ovo im pruža mogućnost da eskaliraju obračun protiv ljudi u nevolji, što bi moglo da bude iskorišćeno politički i da ugrozi pravnu tekovinu EU", rekao je izvor za Euractiv.
Pre tri godine, na početku pregovora, južne zemlje EU insistirale su na obaveznom preseljenju kako bi sebi olakšale teret migracija.
Stav Evropskog parlamenta je bio isti, posebno u kriznim periodima.
Međutim, prevagnuo je predlog Evropske komisije - nema obaveznog preseljenja, već umesto toga, ako druge države članice ne prihvate izbeglice, moraju da pruže državama prvog reda finansijsku ili materijalnu pomoć.
"Baltičke zemlje su zapretile vetom zbog naoružane migracije. Zašto Grčka nije učinila isto sa obaveznim preseljenjem?", pitao se Arvanitis.
Lokalni izveštaji u Grčkoj sugerišu da novi migracioni pakt krije neke opasnosti za zemlje prve linije. Ukazali su na mogući scenario da zemlje EU ne prihvataju izbeglice, već bi radije da ih finansijski podržavaju.
"U takvom scenariju, zemlje prve linije će završiti u goroj situaciji nego sada, pošto će izbeglice ostati na jugu i politički, prema novom dogovoru, sever Evrope će biti van problema", rekao je za Euractiv izvor iz Evropskog parlamenta.
Novi migracioni pakt takođe predviđa brzo proterivanje bilo ilegalnih migranata, ili ljudi čiji je zahtev za azil odbijen, u zemlje porekla ili tranzita.
Međutim, za Grčku, situacija postaje složenija jer je tranzitna zemlja Turska, a kritičari sugerišu da je za brz povratak potrebna politička volja Turske.
Grčko-turski odnosi su mirni, ali su uvek bili krhki i mogli bi da se promene preko noći.
U sporazumu o migraciji između EU i Turske iz 2016. godine, Ankara se obavezala da će sprečiti ljude da neregularno putuju iz Turske na grčka ostrva. Pored toga, svako ko neregularno stigne na grčka ostrva iz Turske mogao bi tamo da bude vraćen.
Decembarski Izveštaj Evropske komisije o stanju odnosa između EU i Turske pokazao je da se povratak neregularnih migranata u Tursku mora poboljšati.
Navodi se da Turska ostaje važna tranzitna zemlja za neregularne dolaske u EU preko zapadnobalkanskih i istočnomediteranskih ruta, sa povećanjem od 34 odsto u prvih deset meseci 2023. u poređenju sa istim periodom 2022. godine.
Priznaje se da je sa Turskom tempo povratka spor od 2016. a Ankara poziva da se drži svojih obaveza.
Turska već godinama ugošćuje milione izbeglica iz Sirije i dobija finansijsku podršku EU, držeći ovaj problem podalje od prestonica EU.
(M.A./EUpravo zato/Euractiv)
