Unija za građanske slobode za Evropu (Liberties) sa sedištem u Berlinu navela je u svom godišnjem izveštaju o slobodi medija, koji je sačinilo 37 grupa za ljudska prava u 19 zemalja, da su se alarmantni trendovi nastavili i 2023. godine, iako bi novi propisi širom Evropske unije mogli da ponude poboljšanje.
"Sloboda medija je očigledno u stalnom padu širom EU, u mnogim zemljama kao rezultat namernog nanošenja štete ili zanemarivanja od strane nacionalnih vlada. Smanjenje slobode medija ide ruku pod ruku sa padom vladavine prava. Između toga postoji bliska korelacija, to je put ka autoritarnim režimima", rekla je Eva Simon iz organizacije Liberties.
Ona je istakla da novi medijski zakoni EU "imaju potencijal", ali da se moraju pravilno primeniti.
Među problemima se ističu loša transparentnost medija i brojne pretnje nezavisnosti i finansijama javnih medija. Slučajevi pretnji, zastrašivanja, praćenja i nasilja nad novinarima dokumentovani su u nekoliko država članica, kao i ograničenja slobode izražavanja i pristupa informacijama u celom bloku.
Zavisi od vlada
Liberties je preporučio Evropskoj komisiji da pomno prati primenu novog evropskog zakona o slobodi medija u državama članicama, čime je stvoren pravni osnov za unapređenje slobode medija.
"Mnogo će zavisiti od nacionalnih vlada i vlasti, ali zakon znači da slučajevi sada mogu biti izneti pred evropskim sudom koji će doneti odluku o tome šta zaista znače nezavisnost medija i novinarstvo", rekla je ona.
Nova direktiva EU takođe se odnosi na SLAPP tužbe koje su često korišćene protiv novinara u nekoliko zemalja članica EU.
SLAPP tužbe su često korišćene protiv novinara u Hrvatskoj, Grčkoj, Italiji, Holandiji i Švedskoj, dok su novinari u Nemačkoj, Grčkoj, Holandiji i Poljskoj bili na meti špijunskih programa kao što su Pegasus i Predator. SLAPP tužbe se inače definišu kao "zloupotreba pravnog sistema i pokretanje ili pretnja sudskom akcijom u cilju uznemiravanja ili zastrašivanja, čime se destimuliše ispitivanje pitanja od javnog interesa".
Novinari u Hrvatskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj i Italiji suočili su se sa fizičkim napadima 2023. godine, navodi se u izveštaju, a u Mađarskoj i Slovačkoj novinari su se suočili sa zlostavljanjem i pretnjama od strane određenih političara.
U Rumuniji i Švedskoj policija nije uspela da pravilno istraži napade na novinare, bilo zbog nedostatka sredstava ili zbog nedostatka volje, navodi se u izveštaju, dok su u Francuskoj i Bugarskoj policajci sami napadali novinare.
U Hrvatskoj zabrinjavajuće
Koncentracija medijskog vlasništva ostala je visoka u Hrvatskoj, Francuskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Holandiji i Slovačkoj, pri čemu su mnoge medijske kompanije u vlasništvu samo nekoliko pojedinaca, što je ugrozilo raznolikost medijskih glasova i povećalo rizik od pristrasnosti. U Nemačkoj, Mađarskoj, Litvaniji i Holandiji, novinari koji kritikuju vladu bili su isključeni sa konferencija za štampu ili drugih zvaničnih događaja ili im je uskraćen pristup dokumentima kojima je trebalo da pristupe.
U Slovačkoj je populistički premijer Robert Fico "prekinuo svaku komunikaciju" sa četiri medija optužena za "otvoreno izražavanje neprijateljskih stavova". Ovog meseca, njegova vlada je odobrila kontroverzni nacrt zakona o restrukturiranju javnog emitera RTVS. U Mađarskoj su mediji javnog servisa već "toliko pod jarmom vlade" da ih "karakteriše pristrasno i jednostrano izveštavanje koje je uvek u skladu sa interesima vladajuće partije Fides", rekao je Libertis.
Osim u Mađarskoj, javni servis je u "nebezbednom stanju" i u Poljskoj jer novi premijer Donald Tqsk pokušava da poništi intervencije prethodne vlade, a potezi vlada u Hrvatskoj i Italiji izazivaju sve veću zabrinutost, navodi se, prenosi Gardijan.
(JA/EUpravo zato/Gardijan)
