Prošle godine ugašeni su poslednji dimnjaci na ugalj u Megalopolisu, čime je ovaj region na Peloponezu zvanično okončao svoju višedecenijsku zavisnost od lignita.
Dva preostala termoenergetska bloka, ukupnog kapaciteta od 500 megavata, prestala su da rade, što Megalopolis čini prvim od dva velika grčka regiona koji je zatvorio pogone na ugalj.
Ovaj potez deo je šire strategije „pravedne energetske tranzicije", kojom se stara postrojenja transformišu, zemljište sanira, a regija otvara za investicije u zelenu energiju i nove tehnologije.
Premijer Kirijakos Micotakis je još 2019. godine obećao kraj uglja do 2028, a iako su rokovi pomerani, napredak je očigledan, u celoj zemlji trenutno je aktivna samo jedna termoelektrana na ugalj.
Investicije u obnovljive izvore
Energetska kompanija PPC (Public Power Corporation), i dalje pod državnom kontrolom, planira da stara postrojenja u Megalopolisu prenameni za projekte obnovljive energije. Već su u izgradnji dva solarna parka od po 125 MW, kao deo budućeg klastera od skoro 500 MW.
Pored solarne energije, u planu je i reverzibilna hidroelektrana na mestu bivšeg rudnika lignita, dok je u Zapadnoj Makedoniji u završnoj fazi još veći solarni kompleks od 550 MW, jedan od najvećih u Evropi.
Digitalna infrastruktura kao deo tranzicije
Prema planu grčke vlade, Megalopolis će dobiti fabriku baterija (kompanije Enercells) i dva data centra (koje grade Eunice i Kiefer), koji će trošiti po 5 MW energije.
Ovi projekti već su dobili podršku Ministarstva privrede i finansija, a sredstva će biti zatražena iz evropskog Fonda za pravednu tranziciju (JTF).
PPC procenjuje da bivši rudarski regioni, sa postojećom infrastrukturom i priključcima na mrežu, imaju idealne uslove za razvoj digitalnih i energetskih projekata. U planu je i veliki data centar u Zapadnoj Makedoniji (300 MW), dok za Megalopolis takva investicija tek može da se očekuje.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
