Vinogradari se nadaju dobroj berbi jer se grožđe polako prilagođava klimatskim promenama.
Vremenski uslovi tokom leta imaju značajan uticaj na razvoj grožđa i kvalitet roda. Prema procenama stručnjaka iz Topličkih vinograda, uzimajući u obzir protekle mesece, očekuje se uspešna berba.
Direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije, Stevan Rajta, ističe da će ova godina biti uspešnija od prethodnih, uprkos sveprisustvu klimatskih promena koje polako utiču i na vinovu lozu u Srbiji.
"Klimatske promene svakako utiču, ali vinova loza se već treću godinu za redom polako prilagođava novim uslovima. Potrebno je još vremena za potpunu adaptaciju, ali ove godine očekujemo kvalitetniji rod", kaže Rajta.
Posebno se dobre prinose očekuju u južnim delovima Srbije, oko Niša i Trstenika, kao i u Vojvodini. Iako je u beogradskom i šumadijskom regionu bilo nešto manjih problema, proizvođači su ipak optimistični. U Negotinskoj krajini sorte vinove loze dobro podnose toplote, iako je količina padavina bila nedovoljna, ali i tamo se očekuje kvalitetna berba.
Berba belog grožđa planira se za kraj avgusta ili početak septembra, u zavisnosti od sorte i lokacije.
U tom periodu održavaju se i tradicionalne manifestacije poput Župske berbe u Aleksandrovcu, Grožđebala u Sremskim Karlovcima i Oplenačke berbe u Topoli.
U Srbiji je zasađeno oko 17.700 hektara vinove loze, raspoređenih u 22 rejona i 77 vinogorja. Prosečna starost vinograda kreće se između 10 i 20 godina. Proizvodnja grožđa u 2024. iznosila je oko 130.000 tona, sa prosečnim prinosom od 8 tona po hektaru.
Dominantne sorte su Graševina (14%), Cabernet Sauvignon i Merlot (po 9%), Chardonnay (8%) i Rajnski rizling (7%). Više od 80.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji bavi se proizvodnjom grožđa, dok je oko 500 registrovanih proizvođača vina aktivno u prodaji.
Prva oznaka geografskog porekla vina u Srbiji uvedena je 2015. godine prema EU PDO/PGI sistemu. Danas više od 120 vinarija ima vina sa oznakom geografskog porekla.
Prosečna godišnja proizvodnja vina u Srbiji je oko 30 miliona litara, dok je ukupni kapacitet do 70 miliona litara.
Izvoz vina iz Srbije u 2024. dostigao je vrednost od oko 21,3 miliona evra, dok je uvoz bio znatno veći, oko 48,2 miliona evra.
Najveći deo trgovine odvija se na tržištu jugoistočne Evrope (CEFTA), koje čini oko 50% ukupnog uvoza vina u Srbiju. Takođe, značajan deo uvoza stiže i sa tržišta Evropske unije.
Srbija je 2024. izvezla preko 400 tona grožđa, uglavnom u Crnu Goru, dok je uvoz bio znatno veći – preko 14 miliona kilograma, najviše iz Severne Makedonije, Moldavije i Grčke. Ovaj veliki uvoz ukazuje na nedostatak domaće proizvodnje i potencijal za razvoj vinarske industrije.
Glavni izazovi za proizvođače vina su fragmentacija vinograda, često manjih od jednog hektara, što otežava primenu mehanizacije i povećava troškove proizvodnje.
Takođe, konkurencija uvoznog vina, manja potrošnja, naročito među mlađom populacijom, kao i administrativni zahtevi (HACCP, fiskalizacija) predstavljaju dodatne prepreke malim proizvođačima.
(M.A./EUpravo zato/agrobiznis.rs)
