Sveobuhvatno istraživanje o stavovima Evropljana prema EU: Nikad nisu bili optimističniji, imaju rekordno poverenje

Najnovije istraživanje Evrobarometra pokazuje najviši nivo poverenja u Evropsku uniju u poslednjih 18 godina i najveću podršku evru ikada, saopštila je Evropska komisija. U trenutnom geopolitičkom kontekstu, Evropljani bi želeli da vide jaču i odlučniju EU kroz zajedničku odbrambenu i bezbednosnu politiku, dok mir ostaje vrednost koja najbolje predstavlja EU.

Poverenje u EU je na najvišem nivou u poslednjih 18 godina

Prema podacima, 52 odsto Evropljana veruje EU, što je najviši rezultat od 2007. godine, navodi se u saopštenju. Nivo poverenja je najviši među mladima uzrasta od 15 do 24 godine (59 odsto). Postavljajući još jedan rekord u poslednjih 18 godina, 52 odsto Evropljana veruje Evropskoj komisiji, a rezultati su ponovo posebno visoki među mladim građanima (57 odsto). Istovremeno, 36 odsto Evropljana veruje svojoj nacionalnoj vladi, a 37 odsto svom nacionalnom parlamentu.

Tri četvrtine ispitanika (75 odsto), što je najviši nivo u više od dve decenije, smatraju se građanima EU. Pored toga, više od šest od deset građana EU (62 odsto) je takođe optimistično u pogledu budućnosti EU.

Evropljani snažno podržavaju evro

Istraživanje Evrobarometra pokazuje najveći nivo podrške jedinstvenoj valuti ikada, kako u EU (74 odsto) tako i u evrozoni (83 odsto). Kada je u pitanju percepcija stanja evropske ekonomije, 44 odsto Evropljana smatra da je ono dobro, a 48 odsto da je loše. Većina građana (43 odsto) i dalje veruje da će evropska ekonomska situacija ostati stabilna u narednih 12 meseci.

Evropljani žele jaču i odlučniju EU

Skoro sedam od deset ispitanika (69 odsto) slaže se da je Evropska unija mesto stabilnosti u problematičnom svetu. Skoro devet od deset Evropljana (88 odsto) slaže se da bi trebalo da postoji veća saradnja zasnovana na pravilima između zemalja i regiona sveta. Više od četiri od pet građana EU (86 odsto) slaže se da je povećanje carina štetno za globalnu ekonomiju. Međutim, ako druge zemlje povećaju svoje carine na uvoz iz EU, 80 odsto ispitanika se slaže da bi EU trebalo da uvede carine kao odgovor kako bi odbranila svoje interese.

Više od osam od deset država članica (81 odsto) podržava zajedničku odbrambenu i bezbednosnu politiku, što je najveći rezultat od 2004. godine. Istovremeno, 78 odsto ispitanika je zabrinuto za odbranu i bezbednost EU u narednih pet godina.

Kada su u pitanju budžetski prioriteti EU, evropski građani bi želeli da se budžet EU troši na odbranu i bezbednost (43 odsto), zapošljavanje, socijalna pitanja i javno zdravlje (42 odsto) i obrazovanje, obuku, mlade, kulturu i medije (34 odsto, stabilno). Sa 40 odsto, bezbednost i odbrana su takođe glavna oblast za koju građani veruju da bi trebalo da ima koristi od povećanog finansiranja EU, a sledi energetska tranzicija/pristupačna energija (32 odsto).

Evropljani veruju da bi EU trebalo da preduzme srednjoročne mere u oblasti bezbednosti i odbrane (39 odsto), zatim ekonomije (29 odsto), migracija (24 odsto) i klime i životne sredine (24 odsto). Istovremeno, 44 odsto evropskih građana veruje da će obezbeđivanje mira i stabilnosti imati najveći pozitivan uticaj na njihove živote u kratkom roku, nakon čega slede obezbeđivanje zaliha hrane, zdravlja i industrije u EU (27 odsto) i stvaranje više mogućnosti za zapošljavanje (26 odsto).

Mir (41 odsto, +2 procentna poena) ostaje vrednost koja najbolje predstavlja EU, zatim demokratija (33 odsto -2 procentna poena) i poštovanje vladavine prava, demokratije i osnovnih prava (28 odsto, nova stavka).

Kontinuirana i stabilna podrška odgovoru EU na rat u Ukrajini

U svetlu rata Rusije i Ukrajine, 80 odsto evropskih ispitanika slaže se sa tim da EU prihvati ljude koji beže od rata, dok više od tri četvrtine Evropljana (76 odsto) podržava pružanje finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini. 72 odsto građana EU podržava ekonomske sankcije protiv ruske vlade, kompanija i pojedinaca, dok šest od deset (60 odsto) odobrava davanje Ukrajini statusa zemlje kandidata od strane EU, a 59 odsto se slaže sa finansiranjem EU za kupovinu i isporuku vojne opreme Ukrajini.

Ruska invazija na Ukrajinu ostaje najvažnije pitanje na nivou EU (27 odsto) od 15 tema (nakon čega slede međunarodna situacija sa 24 odsto i bezbednost i odbrana sa 20 odsto). 77 odsto evropskih ispitanika slaže se da ruska invazija na Ukrajinu predstavlja pretnju bezbednosti EU.

Standardno istraživanje Evrobarometra sprovedeno je od 26. marta do 22. aprila 2025. godine u 27 država članica. Ukupno 26.368 građana EU intervjuisano je licem u lice. Intervjui su takođe sprovedeni u devet zemalja kandidata i potencijalnih kandidata (sve osim Ukrajine) i Ujedinjenom Kraljevstvu.

(EUpravo zato)