Izrael je uveo nova pravila za rad stranih humanitarnih organizacija koje pomažu na okupiranim teritorijama u Gazi. Ona će početi da važe početkom septembra i zahtevaju mnogo više papirologije nego ranije.
Prema Ujedinjenim nacijama, zbog tih novih pravila većina međunarodnih humanitarnih organizacija mogla bi biti izbrisana iz zvaničnog registra i izgubiti dozvolu za rad u Gazi već do 9. septembra.
"Humanitarna patnja u Gazi dostigla je nezamisliv nivo. Glad se odvija pred našim očima. Potrebna je hitna akcija kako bi se zaustavilo i preokrenulo izgladnjivanje", navodi se u saopštenju koje su potpisali ministri spoljnih poslova 19 zemalja EU, kao i Islanda, Norveške i Švajcarske, uz Australiju, Kanadu, Japan i Ujedinjeno Kraljevstvo.
"Humanitarni prostor mora biti zaštićen, a pomoć nikada ne sme biti politizovana. Međutim, zbog restriktivnih novih pravila registracije, ključne međunarodne NVO mogle bi uskoro biti primorane da napuste okupirane palestinske teritorije, što bi dodatno pogoršalo humanitarnu situaciju", dodaje se.
U saopštenju se Izrael poziva da odobri rad svih međunarodnih NVO i "deblokira" humanitarne aktere, kao i da omogući hitan ulazak široko rasprostranjene pomoći u Gazu preko UN-a i međunarodnih organizacija.
Takođe se ističe da se smrtonosna sila ne sme koristiti na mestima za distribuciju pomoći. Prema izveštajima, mnogi Palestinci su pogođeni snajperima i tenkovima dok su pokušavali da preuzmu pomoć.
"Veoma lični na genocid"
Visoka predstavnica EU Kaja Kalas i komesarke Dubravka Šuica i Hadža Lahbib takođe su potpisale dokument. Ranije istog dana, Lahbib je javno osudila izraelske akcije u Gazi, nazivajući planove za vojno preuzimanje grada Gaze "katastrofalnim".
Potpredsednica Evropske komisije Teresa Ribera izjavila je za Politico da izgladnjivanje, raseljavanje i ubijanje u Gazi "veoma liči" na genocid. Izrael i njegove međunarodne saveznice odbacuju optužbe za genocid i ratne zločine.
Ministri spoljnih poslova Austrije, Bugarske, Hrvatske, Češke, Nemačke, Mađarske, Poljske i Rumunije nisu podržali ovo saopštenje.
Izrael vodi rat protiv militanata Hamasa u Pojasu Gaze od oktobra 2023. godine, kada je ta grupa izvela iznenadni napad na jug Izraela, u kojem je ubijeno više od 1.000 ljudi. Veliki deo infrastrukture u Gazi je uništen, uključujući sisteme za vodosnabdevanje, kanalizaciju i poljoprivrednu proizvodnju, kao i civilne domove.
Broj civilnih žrtava je ogroman, lokalne vlasti navode da je poginulo više od 60.000 ljudi, među kojima ima i boraca, a broj umrlih od gladi raste otkako je Izrael početkom godine dodatno ograničio dopremanje humanitarne pomoći u ovu teritoriju. Mnogi od stradalih su žene i deca.
Nezadovoljstvo u evropskim državama zbog situacije u Gazi sve je izraženije, a deo zaposlenih u institucijama EU otvoreno se protivi onome što smatraju institucionalnim saučesništvom u humanitarnoj krizi.
(EUpravo zato/Politico)
