Privremeni sporazum EMFA usvojen je 13. marta sa 464 glasa za, 92 protiv i 65 uzdržanih glasova.
Izvestilac Komiteta za građanske slobode Ramona Strugariu rekla je da novinari sada imaju „skup alata" da ih zaštite i pomognu im da se suoče sa izazovima, mešanjem i pritiscima koji često dolaze sa poslom.
"Ova Uredba je odgovor Orbanu, Ficu, Janši, Putinu i onima koji žele da transformišu medije u sopstvene propagandne alate ili da šire lažne vesti i destabilizuju naše demokratije", dodala je Strugarju.
Prema novom zakonu, države članice moraju pojačati zaštitu za nezavisnost medija, rad novinara, uređivačku nezavisnost i transparentnost vlasništva. Takođe reguliše dodelu državnog oglašavanja i sprečava onlajn platforme kao što su X i Fejsbuk da proizvoljno brišu ili ograničavaju medijski sadržaj.
Da bi zaštitile novinare i njihov rad, vlastima će biti zabranjeno da im naređuju da otkriju izvore, uključujući mere kao što su pritvor, sankcije, pretres prostorija ili korišćenje nametljivog softvera za nadzor na uređajima.
Organizacije za slobodu štampe pozdravile su usvajanje zakona, pozivajući nacionalne vlade da efikasno sprovode njegove mere.
Zabrinutost za špijunski softver
Nisu svi ubeđeni da odredbe teksta idu dovoljno daleko, posebno u vezi sa upotrebom špijunskog softvera za praćenje rada novinara.
Prema EMFA-i, špijunski softver će biti dozvoljen na „osnovi od slučaja do slučaja i podložno odobrenju sudskog organa koji istražuje teška krivična dela kažnjiva kaznom zatvora".
U slučajevima kada je nadzor dozvoljen, subjekti imaju pravo da budu obavešteni nakon što se dogodio i zadržavaju pravo da ga osporavaju na sudu.
Odredba o špijunskom softveru bila je predmet intenzivne debate krajem 2023. godine, jer se nekoliko država članica borilo da uvrste formulaciju koja bi omogućila špijunski softver protiv novinara u slučajevima nacionalne bezbednosti.
Dan pre glasanja, evroposlanica levice Kler Dejli alarmirala je odredbe koje se odnose na korišćenje špijunskog softvera protiv novinara.
"Kako trenutno stoji, EMFA efektivno legalizuje upotrebu špijunskog softvera protiv novinara", tvrdila je ona, nastavljajući da izuzeće za nacionalnu bezbednost ostaje, ali je upravo preformulisano.
To će neizbežno značiti da će buduća pravila o špijunskom softveru na nivou EU dozvoliti njegovu upotrebu običnim građanima, samo uz manje zaštitnih mera, nastavila je ona, opisujući zakon kao "duboko neadekvatan".
U saopštenju nakon odobrenja EMFA, široka koalicija grupa za slobodu medija, uključujući Međunarodni institut za štampu, pozvala je nacionalne vlade da nadograđuju zakone.
„Države članice mogu i treba da idu mnogo dalje u uspostavljanju jačih zaštitnih mehanizama za zaštitu slobode medija i pluralizma i prava novinara, posebno od upotrebe nametljivog nadzora i špijunskog softvera", naveli su oni.
Povećana transparentnost finansiranja
Prema novim pravilima, mediji će morati da izveštavaju o sredstvima dobijenim od državnog oglašavanja i finansijske podrške.
Javna sredstva koja se dodeljuju medijima moraće da se dodeljuju na osnovu transparentnih i nediskriminatornih kriterijuma, a sva potrošnja na oglašavanje u državnim medijima mora biti javna, uključujući ukupan iznos i iznos po glasniku.
Što se tiče vlasništva, svi mediji moraju javno objaviti informacije o svojim vlasnicima u nacionalnoj bazi podataka, uključujući proglašavanje bilo kakvog državnog vlasništva.
Javni mediji moraju imenovati sve rukovodioce i članove odbora kroz potpuno transparentne i nediskriminatorne procese i na dovoljno dug mandat. Oni neće moći da budu razrešeni pre isteka mandata, osim u slučajevima kada više ne ispunjavaju profesionalne kriterijume.
Što se tiče finansiranja, javni mediji moraju osigurati transparentnost i objektivne procedure, pri čemu će svo finansiranje biti održivo i predvidljivo.
(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)
