Poslednjih godina ekonomski rast u Albaniji doneo je merljiva poboljšanja u životima mnogih građana, posebno nakon sprovođenja strukturnih reformi i jačanja integracija sa Evropskom unijom (EU).
Nekada jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, Albanija sada beleži postepeno smanjenje siromaštva, podstaknuto rastom zaposlenosti, povećanjem plata i ulaganjima privatnog sektora. Kako Albanija jača veze sa EU, njen napredak u smanjenju siromaštva pruža korisne uvide malim privredama u razvoju širom sveta.
U 2024. godini privreda ove zemlje porasla je za 3,3 posto, podstaknuta privatnom potrošnjom, turizmom i građevinskim sektorom. Projekcije Svetske banke predviđaju blagi rast u 2025. na 3,4 posto. Inflacija je značajno oslabila, a zaposlenost porasla, posebno u privatnom sektoru, gde su plate u proseku povećane za 12,7 posto u svim industrijama. Kao rezultat, stopa siromaštva se postepeno smanjuje, opavši za 1,7 procentnih poena samo tokom 2024. godine.
Ovaj ekonomski rast deo je šireg regionalnog trenda, budući da ekonomije Zapadnog Balkana imaju koristi od povećane domaće potrošnje i boljeg pristupa tržištima EU. Strukturne reforme, uključujući unapređenje regionalne povezanosti i diversifikaciju izvoza, imale su ključnu ulogu.
Otklanjanje uzroka siromaštva
Iako je ekonomska putanja Albanije pozitivna, izazovi ostaju. Ruralne zajednice i dalje se suočavaju sa neproporcionalno visokim nivoima siromaštva. Studija Poljoprivrednog univerziteta u Tirani iz 2025. naglašava potrebu za povećanjem poljoprivredne produktivnosti i smanjenjem jaza između urbanih i ruralnih područja kroz ciljne reformske politike.
Vladine inicijative su usmerene na makroekonomsku restrukturaciju i razvoj prioritetnih sektora poput turizma, digitalizacije i poljoprivrede. Poseban fokus stavljen je na unapređenje bezbednosti hrane kroz ažurirane potrošačke korpe zasnovane na kalorijskom unosu i unapređenje metodologije prikupljanja podataka, čime se poboljšava merenje siromaštva i planiranje intervencija.
EU integracije i dugoročna vizija
Napredak Albanije povezan je i sa procesom pristupanja EU. Od početka formalnih pregovora krajem 2024, vlada je sprovela reforme u javnim nabavkama, finansijskom upravljanju i razvoju ljudskog kapitala. Okvir partnerstva Svetske banke za Albaniju (2023–2027) naglašava tri glavna cilja: otvaranje većeg broja kvalitetnih radnih mesta, jačanje ljudskog kapitala i povećanje otpornosti na ekonomske šokove.
Kao deo ove strategije, Albanija je potpisala nove razvojne kredite i grantove u vrednosti većoj od 600 miliona dolara, uključujući 80 miliona za reforme elektronske uprave u aprilu 2025.
Jedan od ključnih elemenata strategije smanjenja siromaštva je razvoj poljoprivrede. Budući da ruralna područja beleže viši nivo siromaštva, povećanje produktivnosti u poljoprivredi direktno doprinosi njegovom smanjenju. Nacionalni programi sada prioritetno obuhvataju obuku poljoprivrednika, ulaganja u infrastrukturu i pristup regionalnim tržištima.
Jedan od najvidljivijih primera kako ekonomski rast smanjuje siromaštvo u Albaniji jeste Projekat regionalne i lokalne saobraćajne povezanosti, koji uz podršku Svetske banke pomaže ruralnim zajednicama da ponovo dobiju pristup osnovnim uslugama i tržištima.
Svetska banka ističe da je upravljanje migracijom važan razvojni alat. Gotovo jedan od četiri stanovnika Zapadnog Balkana živi u inostranstvu. Kada se pravilno usmeri, migracija može smanjiti siromaštvo povećanjem doznaka, razvojem veština i povratnim efektom "odliva mozgova". Preporučene politike uključuju programe obuke za mobilnost, bilateralne sporazume o socijalnom osiguranju i kanale za ulaganja dijaspore.
Iako se Albanija suočava sa rizicima, poput globalnih trgovinskih tenzija i domaćih fiskalnih pritisaka, trenutna putanja ostaje pozitivna. Strukturne reforme, u kombinaciji sa nastavkom EU integracija i ciljnim politikama za smanjenje siromaštva, poboljšavaju živote širom zemlje.
(EUpravo zato.rs)
