Pitanje koje se postavlja posle izbora za Evropski parlament nije da li će preživeti vlada Olafa Šolca, već koliko dugo.
I dok je francuski predsednik Emanuel Makron odmah posle nepovoljnih rezultata raspisao parlamnetarne izbore, nemački kancelar se povukao iz javnosti.
Šolc, koji se smatra najvećim gubitnikom evropskih izbora, slikao se te večeri sa nekoliko stranačkih kolega, a onda je saradnicima ostavio da objašnjavaju istorijski loš plasman Socijaldemokrata na glasanju.
Šolc se ipak nije odlučio za vanredne izbore, ali to neće zavisiti samo od njega, preneo je Politiko.
"Činjenica je da je koaliciona vlada ostala bez glasova, Olaf Šolc mora da pozove na nove izbore kao Makron", poručio je premijer Bavarske Markus Zeder.
Čak je i jedan komentator levičarskog "Die Zeit"-a poslao sličnu poruku.
Posle samo dve i po godine na vlasti, Šolcova krhka vlada je dostigla vrhunac. Obeležena je ne samo unutrašnjim sukobima, već i onim što kritičari zovu "pukom nesposobnošću" - to je najnepopularnija vlada u modernoj Nemačkoj, a više od dve trećine građana je izrazilo nezadovoljstvo koalicijom. Njegov lični rejting je takođe loš, više od 70 odsto Nemaca je istaklo da on ne obavlja svoj posao kako treba.
Nakon što nije dobro sprovedena reforma kojom je Nemačka trebalo da se udalji od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije, Vlada je doživela veliki poraz na sudu koji je presudio da njen budžet nije po Ustavu. Time je koalicija ostala bez desetina milijardi evra kojima je trebalo da finansira ostatak svoje agende.
Savez je od tada bio u problemu, a Šolcove socijaldemokrate i Zeleni su u stalnoj borbi sa fiskalno konzervativnom Strankom slobodnih demokrata (FDP) koju predvodi ministar finansija Kristijan Lindner.
Uskoro će uslediti konačni pregovori oko budžeta za 2025. godine. Stranke žele da postignu sporazum do prve polovine jula.
Ukoliko se ne dođe do kompromisa, FDP bi mogla da izađe iz koalicije. Međutim, kako su socijaldemokrate i Zeleni loše prošli na izborima u EU, političke kalkulacije bi mogle da se promene.
Kako umiru nemačke koalicije?
U većini parlamentarnih sistema, nepisano je pravilo da lider raspiše nove izbore nakon poraza kakav je Šolc doživeo u nedelju.
To, ipak, nije slučaj u Nemačkoj. Nemačke vlade je skoro nemoguće "ubiti".
Kako bi se izbeglo ponavljanje politike iz vajmarske ere, koja je doprinela uzletu nacista, nakon rata je cilj bio da se osigura stabilnost stvaranjem političkog sistema u kome se sukobi brzo rešavaju, sa što manje prekida i opstrukcija.
Zbog toga je raspisivanje vanrednih izbora retkost.
U nemačkoj politici postoje dva načina da se izglasa nepoverenje vladi. Prema prvom scenariju, parlament može smeniti kancelara, ali samo ako se zamena nađe u roku od 48 sati.
Pošto aktuelni zvaničnici ne mogu da se slože oko ključnih pitanja, malo je verovatno da će se to dogoditi.
Prema drugom scenariju, kancelar može da pokrene glasanje o nepoverenju, a ukoliko izgubi, predsednik države odlučuje hoće li biti izbora.
U skladu sa tim, čak iako Šolc izgubi u takvoj situaciji, predsednik Frank-Valter Štajnmajer može da pozove Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU) da oformi novu vladu na osnovu rezultata izbora iz 2021. godine, kada je ta stranka bila drugoplasirana. U slučaju da ne bude nove koalicije, mogao bi da pozove građane na novo glasanje.
Jedini put kada je kancelar smenjen mimo svoje volje se dogodilo 1982. kada je FDP napustio savez sa strankom Helmuta Šmita - SPD.
Kako zaključuje Politiko, pozivi na izbore će biti još glasniji u septembru kada će se održati glasanje u tri pokrajine na istoku zemlje, a upravo u tim oblastima desničarska AfD ima snažno uporište. Očekuje se da će odneti pobedu u sve tri savezne države.
Zbog svega toga se smatra da su Šolcu dani odbrojani.
(EUpravo Zato/Politico)
