Reč je o Paskalini, mehaničkom kalkulatoru koji je osmislio i napravio Blez Paskal - u njegovu čast je jedinica za pritisak dobila ime - pre skoro 400 godina.
Predmet se nalazio na aukcijskoj prodaji Kristiza, sa procenom da bi mogla da dostigne cenu i do tri miliona evra. Ali, svega par dana pre nego što se to desilo, sud je izdao privremenu zabranu o prodaji i na taj način otvorio novo poglavlje u istoriji ovog fascinantnog predmeta.
Žalba naučnika i otvaranje pitanja pripadnosti
Prema pisanju starnih medija, odluka je usledila nakon hitne žalbe uglednih naučnika koji su tvrdili da Paskalina nije samo predmet velike vrednosti, već fundamentalni simbol početaka modernog računanja. Za njih, ova mala bronzana kutija sa složenim mehanizmima nije artefakt za privatnu kolekciju, već kulturno dobro čija bi sudbina trebalo da ostane u rukama države.
Razlog njihove pobune je i taj što je do danas sačuvano svega nekoliko primeraka, a ovaj je jedini u privatnom vlasništvu. Za aukcijsku kuću, to je bio "najvažniji naučni instrument ikada ponuđen" - dokaz kako je Evropa 17. veka pokušavala da razume svet kroz preciznost i brojeve.
Sud je prema navodima, odlučio da privremeno obustavi izvoznu dozvolu, ukazujući na "ozbiljne sumnje" u njen pravni status i mogućnost da bude proglašena nacionalnim blagom Francuske. Time je otvoren prostor za širu javnu raspravu: kome pripadaju ključni predmeti iz istorije? Da li je njihovo mesto u privatnim kabinetima, muzejima ili državnim arhivima?
Briga naučne zajednice se ne zaustavlja ovde, već se odnosi i na pitanje da ovakvi predmeti - kada jednom napuste zemlju porekla, često zauvek nestaju iz vidokruga šire javnosti.
Naučnici koji su potpisali žalbu, među njima i dobitnik Nobelove nagrade Đorđo Parizi, insistiraju da Paskalina mora da ostane dostupna javnosti i akademiji. Za njih, ona nije samo tehničko dostignuće, već svedočanstvo jedne epohe.
Izvori: The Guardian/NDTV
