Na Svetskom sajmu turizma u Londonu, Bisera Fabrio iz Hrvatske turističke zajednice opisala je zemlju definisanu toplinom, autentičnošću i "pravim mediteranskim duhom".
Od srednjovekovnih gradova do više od 1.200 sunčanih ostrva, Hrvatska je oduvek važila za jednu od najfotogeničnijih destinacija u Evropi.
Ipak, iza razglednica skriva se dublja suština - način života obeležen toplinom, iskrenošću i tihom sigurnošću koja je jedinstvena.
"Posetioci često kažu da se osećaju više kao prijatelji nego turisti", ističe Bisera Fabrio.
Kako je navela, postoji autentičnost i gostoprimstvo koje i dalje žive ovde, "pravi mediteranski duh".
Taj duh sažet je u jednoj reči koju Hrvati žive: "pomalo" - što u suštini znači "polako" ili "uzmi vreme".
To je način razmišljanja koji oslikava opušteni ritam zemlje i uživanje u jednostavnim zadovoljstvima.
"Videćete to svuda. Ljudi sede u kafićima, polako piju kafu i posmatraju svet oko sebe. Imamo čak i poslovicu: 'Najbolja kafa je ona koja počinje vruća, a završava hladna.' To znači da ste dugo sedeli, uživajući u trenutku", naviodi Fabrio.
Iza Dubrovnika: otkrivanje skrivenih kutaka Hrvatske
Iako je drevni zidani grad Dubrovnik i dalje najprepoznatljiviji simbol Hrvatske (poznat i kao kulisa za King's Landing u popularnoj seriji Igra prestola), turistička strategija zemlje sada je usmerena na ravnomernu raspodelu posetilaca po različitim regijama.
"Rano su prepoznali da je prenatrpanost ozbiljan problem i doneli hrabre, dugoročne odluke. Ograničili su saobraćaj u starom gradu, smanjili dolaske kruzera i uveli vremenske ulaznice za glavne atrakcije", kaže Fabrio o uspehu Dubrovnika u borbi protiv prekomernog turizma.
Ovaj pristup se isplatio - Dubrovnik je 2025. godine dobio Wanderlust nagradu za mere održivosti, i sada služi kao primer za druge istorijske gradove u Evropi.
Ali prava čar Hrvatske, ističe Fabrio, krije se u kontrastima.
"Zadar, na primer, je kao 'mala Hrvatska' - ima sve: nacionalne parkove, reke, ostrva, jezera i kulturnu baštinu. A tu je i Šibenik, manji grad sa prelepom obalom i slapovima Krke u blizini."
Krećući se unutrašnjošću, Slavonija otkriva potpuno drugačije lice zemlje - zlatna polja, vinograde i bogatu začinjenu kuhinju, dok Lika nudi guste šume, planinske staze i susrete sa divljim životinjama blizu poznatih Plitvičkih jezera.
"Više turista ostaje duže, što im omogućava da istraže ove skrivene strane zemlje", dodaje Fabrio.
Ravnoteža između rasta i održivosti
Priča o turizmu u Hrvatskoj nije samo o privlačenju većeg broja posetilaca, radi se o oblikovanju pametnije, zelenije industrije.
"Održivost je srž naše strategije. Hrvatska je bila među prvima u Evropi koja je uvela održivost u zakone o turizmu. Danas, nema turizma bez održivosti", kaže Fabrio.
Mnogi hoteli sada koriste solarnu energiju, dok su električna vozila i standardi za smanjenje otpada postali norma. Da bi hotel dobio četiri ili pet zvezdica, mora da ispunjava stroge ekološke kriterijume - od potrošnje energije, preko otpada, do buke.
Čak i destinacije za noćni život se menjaju. Na Hvaru, nekada poznatom po celonoćnim žurkama, nove regulative su vratile osećaj mira.
"Bio je to izazovan korak, ali je uspeo.Sada posetioci i dalje mogu uživati u noćnom životu, ali stanovnici i drugi gosti mogu mirno odmarati", objašnjava ona.
Festivali i ukusi
Svaki hrvatski grad slavi svog zaštitnika kroz festivale prepune muzike, hrane i tradicije - od februarskih svečanosti u Dubrovniku do maja u Splitu.
Zimi, Zagreb se pretvara u bajkoviti grad tokom Adventa, a božićni vašar osam godina zaredom proglašavan je najboljim u Evropi.
I gastronomija je jednako šarena.
"Sada imamo oko 13 restorana sa Mišlenovim zvezdicama. Ali čak i u malim mestima možete pronaći neverovatna jela napravljena od 100% hrvatskih sastojaka", navodi Fabrio.
Kuhinja se dramatično menja od severa ka jugu - meso i pivo u unutrašnjosti, morski plodovi i vino na obali. Jelo koje morate probati je pašticada - sporo kuvani juneći gulaš mariniran danima u sosu od šljiva.
"Svaka porodica ima svoj recept. Najlepše je uživati u njemu polako, u pravom 'pomalo' stilu."
Jedna od najsigurnijih zemalja u Evropi
Iza prelepih pejzaža i gastronomije, ono što posetioce vraća u Hrvatsku je atmosfera opuštenosti i sigurnosti.
Hrvatska je jedna od najsigurnijih zemalja u Evropi, kaže Fabrio.
"Porodice se osećaju slobodno da puste decu da se igraju. Dubrovnik je proglašen najsigurnijim gradom u Evropi, a Hrvatska ukupno, najsigurnijom zemljom za šetnju sama u 2 ujutru."
Ovo je mesto gde zajednica i dalje ima značaj, i gde posetioci bivaju pozvani da, makar na kratko, žive hrvatskim načinom života.
Ali kada jednom doživite pravo značenje reči pomalo, teško je vratiti se ubrzanom tempu bilo gde drugde.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
