Evropska narodna partija desnog centra osvojila je 185 mandata na izborima za Evropski parlament, pokazuju preliminarni rezultati objavljeni u Briselu.
Ovakvi rezultati pokazuju da će EPP i Progresivna alijansa socijalista i demokrata ostati vodeće grupe u Evropskom parlamentu, desničarske i krajnje desničarske partije su povećale broj mandata.
Šta sve ovo znači i kakav će uticaj imati na budući kurs Evrope, pitali smo novinara i političkog komentatora, Jakšu Šćekića.
Prema njegovim rečima, ovakvi rezultati su relativno očekivani.
"Naravno, u zavisnosti od toga kroz kakve političke naočare ih posmatrate. Ako pripadate desnici ili podržavate ovu opciju, naravno da ćete reći da je desnica ostvarila fantastičan uspeh. EPP je postigao veliki uspeh što znači da ipak glasači u čitavoj Evropi hoće stabilnost. Izlaznost od 51 posto je sasvim u redu, što je za poštovanje i svakako dobar rezultat. Zeleni i liberali su platili ceh, što je takođe za očekivati. Zeleni zbog svoje agende zaštite životne sredine jer su ljudi u Evropi otprilike verovatno vođeni mišlju - dajte da mi vidimo šta ćemo danas a što se tiče zaštite životne sredine, time neka se bave neki drugi. To je naročito vidljivo kod poljoprivrednika jer su oni tu Zelenu agendu najviše platili", navodi Ščekić.
Kako su i ovi, ali i mnogi prethodni rezultati nacionalnih izbora u državama članicama EU pokazali jačanje desničarskih partija, pitali smo Šćekića kakve implikacije to može imati na budućnost Evrope.
On kaže, da kada je u pitanju desnica, moramo pogledati geografski kartu i videti kako je čitava bivša Istočna Nemačka glasala za AfD.
"Već trideset godina nemačka vlada, bez obzira ko je vodio - Merkel, Šolc.. nije uspela da podigne kvalitet života u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, dok je u Francuskoj Marin Le Pen pobedila kao vođa političke partije koja se distancirala od AfD-a u Nemačkoj. Svi ti veliki katastrofičari koji sada predviđaju da će desnica da pobedi i da će kurs Evrope da se promeni, prvo moraju da znaju da se kurs određuje u Briselu u Evropskoj komisiji, dok Evropski parlament ima jako malo manevarskog prostora, i to je jedna stvar", smatra on.
Kao drugu važnu stvar navodi da su desnica i krajnja desnica defragmentirani.
"Znači Marin Le Pen neće da sarađuje sa AfD-om i neće moći da nađe neke druge desničarske snage. Pogledajte, recimo, rezultate u Finskoj, tamo je desnica jako loše prošla. Pogledajte Slovačku gde je Fico izgubio i gde su proevropske partije pobedile. Znači treba sagledati sve to. Sad ćemo videti da li će Ursula Fon der Lajen dobiti još jedan petogodišnji mandat. Svakako, kada sumiramo, dva najveća pobednika izbora su italijanska premijerka Đorđa Meloni i poljski premijer Donald Tusk i to su buduće dve velike sile koje će kreirati evropsku politiku u narednih pet godina", pojašnjava on.
Ali, kako napominje, ne treba zaboraviti, da je italijanska premijerka krenula sa krajnje desničarskih pozicija pa došla u centar.
"U nju su ljudi iz Srbije jako razočarani jer su mislili da će ona da napusti NATO, da će napustiti Euro, da će otpriznati Kosovo. Međutim, ništa se od toga nije desilo. Jer, jedno je kad ste vi u opoziciji, onda možete da imate krajnje ekstremne stavove, a drugo je kad dođete na vlast", pojašnjava Ščekić.
Kada je u pitanju rezultat u Francuskoj, poraz Makrona i pobeda Le Penove, te raspuštanje parlamenta i Makronova najava novih izbora, Šćekić to vidi kao logičan potez koji je potpuno u duhu francuske politike.
"U Francuskoj imaju probleme sa migracijama, što je problem i čitave Evrope, a što mogu da zahvale Angeli Merkel koja je kapiju Evrope širom otvorila za migrante, a takođe stari kontinent napravila zavisnim od ruskog gasa. Da citiram jednog mog prijatelja koji je za nju rekao "jedanput štazi, uvek štazi" tako da će istorija za jedno par godina imati mnogo kritičniji odnos prema Merkelovoj nego što je ima sada", napominje.
Zaključuje da sve ovo sada što se događa nije toliko veliki politički potres.
"Nije to baš tako kako analitičari u Srbiji očekuju da će sad nešto skroz da se promeni. Neki čak predviđaju da je gotov Francusko-nemački plan oko Kosova. Nije, on će ostati. Biće nešto malo drugačije u Evropskom parlamentu, jer neće biti Viola fon Kramon, neće biti Bilček najverovatnije, ali glavni kurs oko Kosova neće se drastično promeniti".
(M.A./EUpravo zato)
