Zvaničnici Bajdenove administracije koji gledaju na pobede krajnje desnice na parlamentarnim izborima u EU naglašavaju jednu stvar: moglo je biti i gore.
Ključni američki saveznik Francuska sada će imati vanredne parlamentarne izbore kao deo posledica izbornih rezultata, ali napredak stranaka koje imaju neprijateljske stavove o migraciji i EU kao bloku nije bio toliko velik koliko je mogao biti, a stranke sa centrističkim pristupom zadržale su vlast.
Jedan američki zvaničnik, kome je odobrena anonimnost da opiše unutrašnju dinamiku, rekao je da je Bajdenu laknulo što će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, sa kojom je lično, a možda i ideološki najbliži, verovatno obezbediti još jednu parlamentarnu većinu i drugi mandat.
Ipak, krajnje desničarske snage jačaju i podržavaju se međusobno na globalnom nivou, dok guraju politiku udesno u mnogim zemljama.
Imajući u vidu podršku krajnje desnice predsedničkom kandidatu iz GOP-a Donaldu Trampu i podsticaj koji im je dao pobedom 2016. godine, Bajdenov tim i demokrate balansiraju između svog optimističkog pogleda i opreznog, da bi rezultati i dalje mogli biti uznemirujući znak za levičare, globalno gledano.
Tramp i republikanci u Kongresu sada su slika onoga što se dešava u Evropi, što normalizuje i opravdava krajnju desnicu", rekao je Ijan Rasel, demokratski konsultant koji radi u SAD i Evropi, koji je dodao da „partije levog centra nastavljaju da se suočavaju sa pritiskom" u Evropi i u SAD.
Stranku francuskog predsednika Emanuela Makrona pobedila je partija krajnje desničarske rivalke Marin Le Pen u trci za EU.
Zato se Makron kockao, pozvao je na vanredne izbore ovog meseca, a pred francuske glasače iznosi pitanje da li zaista žele da krajnja desnica vodi francuski parlament.
Nemački kancelar Olaf Šolc, još jedan kritičan partner G7, takođe je bio loš u trci za EU u poređenju sa nemačkom krajnjom desnicom.
Šolc i Makron su kritični partneri za Bajdena, posebno kada je reč o odbrani Ukrajine.
Politička slabost bi mogla da ugrozi njihovu saradnju sa SAD i zemljama EU na različitim frontovima, iako je opšti konsenzus da će evropska podrška Ukrajini i dalje ostati za sada.
Bajden nije rekao ništa o izborima za EU i Makronovom zapanjujućem potezu, koji je usledio samo nekoliko sati nakon što je Bajden napustio Pariz u nedelju.
Bajdenova uzdržanost je u suprotnosti sa njegovim glasnim pozivima Francuskoj prošle nedelje da okupi Zapad oko pitanja demokratije.
Malo je verovatno da će sada reći nešto više, s obzirom na tradiciju da predsednici izbegavaju da se mešaju u unutrašnju politiku drugih zemalja, kao i činjenicu da on danas stiže u Italiju.
Ali Bajdenovi pomoćnici za nacionalnu bezbednost pokušavaju da sagledaju rezultate izbora za EU u celini i ukazuju na razloge da nema mesta panici.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je u utorak da su SAD spremne da sarađuju širom Evropske unije.
„Nastavićemo da radimo sa EU i radujemo se nastavku našeg sjajnog odnosa sa predsednicom fon der Lajen", rekao je on novinarima.
Malo Bajdenovih saveznika je mislilo da će evropski izbori odjeknuti među američkim biračima. Takođe su primetili da su demokrate, kao i mnogi drugi, već bili u panici zbog uspona američke desnice, za razliku od 2016. godine kada su mnogi odbacili mogućnost da Tramp pobedi.
„2016 godine ljudi su bili iznenađeni Trampovom pobedom", rekao je Džesi Ferguson, dugogodišnji demokratski strateg i dodao da se sada ljudi se plaše šta bi moglo da usledi ako on ponovo pobedi na izborima.
Bajdenovi saveznici su takođe primetili da je Bregzit, koji je nagovestio Trampovu pobedu 2016, sada uglavnom nepopularan u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Nedavna anketa pokazala je da većina Britanaca sada ne odobrava odluku o izlasku iz EU i očekuje se da će Laburistička partija, partija levog centra, pobediti na izborima 4. jula.
Na Kapitol Hilu takođe su u režimu čekanja i gledanja. Ipak, postojao je osećaj da su ukupni rezultati izbora za novi parlament EU, pobeda za kontinuiranu evropsku podršku Ukrajini dok se bori protiv Rusije. To je zato što će, na kraju dana, snage u centru zadržati moć.
„Rezultati pokazuju jasnu frustraciju birača aktuelnim vladama, i iako je rastuća podrška vladama krajnje desnice zabrinjavajući trend, primetno je da se vidi centralna pozicija na nivou EU, gde SAD moraju da nastave produktivno da rade sa svojim rukovodstvom", rekao je poslanik Gregori Meeks, visoki član Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma.
Evropske diplomate u Vašingtonu, pod zahtevom da ostanu anonimni, rekli su da američki zvaničnici, čak i iza zatvorenih vrata, ostaju mirni u pogledu situacije u Briselu.
Kako je jedan od njih naveo, američki zvaničnici su postavljali "tehnička pitanja" o narednim koracima u Evropi, uključujući predstojeće vanredne izbore u Francuskoj, ali su se uglavnom uzdržali od izražavanja zabrinutosti ili straha.
„Ovakve vesti niko ne voli, ali ima još mnogo toga da se vidi", rekao je diplomata iz južne Evrope.
Neke diplomate su izjavile da se nadaju da će rezultati izbora u EU pokazati američkim zvaničnicima da ne mogu u potpunosti da odlože pitanja transatlantske bezbednosti.
„To podseća SAD da zahteva učešće čak i u onim oblastima gde im nije bilo prioritetno da budu uključene", rekao je južnoevropski diplomata.
Rezultati bi vremenom mogli da podgreju tenzije u američko-evropskim bilateralnim odnosima jer se evropski lideri suočavaju sa pritiskom nezadovoljnih birača, rekla je Kristine Berzina, koja vodi Nemački Maršal fond američkog programa GMF Geostrategi North.
„To čini razgovor o budućnosti Evrope malo izazovnijim, ali još uvek ne katastrofalnim. To je početak onoga što će biti reorganizacija Brisela u narednih pet godina", navela je ona.
(M.A/EUpravo zato/Politico.com)
