Francuski predsednik Emanuel Makron imao je prvu snažnu reakciju na rezultate Evropskih izbora koji su se održali širom našeg kontinenta od 6. do 9. juna.
Kada je video da je Nacionalni savez desničarke Marin Le Pen osvojio više od 30 odsto glasova, dvostruko više nego njegova Stranka preporoda, raspustio je Vladu i raspisao izbore koji će se održati 30. juna i 7. jula, nedoliko dana pre Olimpijskih igara u Parizu.
Sat vremena nakon što su se zatvorila birališta, Makron se obratio narodu u iznenadnom prenosu iz Jelisejske palate.
Nešto ranije je mladi lider Nacionalnog saveza, Žordan Bardela (28), otvoreno pozvao predsednika da raspiše parlamentarne izbore.
"Čuo sam vašu poruku i ona neće ostati bez odgovora. Francuskoj je potrebna jasna većina u spokojstvu i harmoniji", poručio je Makron dodavši da se neće povući pred napretkom ultradesnice.
Makron je navikao na uspeh. Političku partiju je osnovao u svojim tridesetim, postao predsednik države, a onda je osvojio i drugi mandat. Kada vam je to biografija, poraz je izuzetno bolan, preneo je Skaj njuz.
Iako mnogi analitičari smatraju da je raspuštanje vlade bio nepredvidiv i veoma rizičan potez, zato što postoji šansa da njegov najomraženiji suparnik dobije još veću moć, novinar i analitičar političkih zbivanja Jakša Šćekić je za EUpravo zato rekao da je to bila logična odluka.
"Makronov potez je logičan i on je u tradicionalnom duhu francuske politike. On je procenio da ako hoće da spreči još veći uspeh Le Penove, izbori moraju da se održe što pre, računajući da će francuski birači da se otrezne i da će jednostavno da kažu: aha, đavo je odneo šalu, ajmo mi da se vratimo u centar i ne trebaju nam desničari u ovom trenutku", poručio je naš sagovornik.
Referendum o Makronu
Međutim, teško je zamisliti da bi Francuzi mogli drastično drugačije da glasaju za svega tri nedelje.
Ukoliko se i na domaćem terenu ponovi uspeh Nacionalnog saveza, to će možda Makrona nagnati da desničarskoj partiji ponudi mesto u samom vrhu kabineta - poziciju premijera države.
"To je moguće. Pitam se da li Makron smatra da će mu, ukoliko Nacionalni savez dobro prođe, biti lakše da Marin Le Pen služi pod njim, dok je još predsednik. Na taj način, dok mu istekne mandat za tri godine, njena popularnost će ispariti. Ona je već grešila u prošlosti, ljudi su to videli", rekao je Britanac Ričard Korbet, dugogodišnji poslanik u Evropskom parlamentu.
Sa druge strane, Le Penova bi premijersku palicu mogla da prebaci na svog pulena Bardela, mladog političara koga je postavila na čelo stranke, a tako bi mogla da vlada iz senke.
U krajnjem slučaju, ukoliko Nacionalni savez dobije izbore, posledice će biti velike, posebno u pitanjima ekonomije, migracije, uloge EU, klimatskih zakona i drugih bitnih stavki.
Jakšić smatra da ne treba ni zaboraviti da je italijanska premijerka Đorđa Meloni "krenula sa krajnje desničarskih pozicija, pa je došla u centar".
"Jedno je kad ste vi u opoziciji, onda možete da imate krajnje ekstremne stavove, a drugo je kad dođete na vlast, tako da ovo što se događa nije neki veliki politički potres i ne znači da će baš sve u potpunosti da se promeni", napomenuo je novinar.
Bilo kako bilo, u Francuskoj će biti održani parlamentarni izbori koji više liče na referendum o Makronu.
O svemu se oglasio i Žan-Luk Melenšon, lider stranke Nepokorena Francuska, koji je pozdravio nove izbore.
"Francuski predsednik više nema legitimitet da nastavlja svoju politiku društvenog zlostavljanja, nečinjenja pred klimatskim promenama i huškanja na rat", poručio je.
Parlamentarni izbori se u ovoj zemlji obično održavaju svakih pet godina, nekoliko nedelja nakon odabira novog predsednika, a prvobitno je trebalo da budu održani 2027. godine.
(EUpravo Zato/Sky News)
