Stotine miliona Evropljana su glasali na izborima za Evropski parlament kako bi odabrali ukupno 720 poslanika, a glasanje je obeležio veliki uspon desnice širom kontinenta.
Sada je potpuno jasno ko su pobednici, a ko gubitnici izbora u 27 država članica Evropske unije.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni je zacementirala svoju poziciju sa osvojenih 28 odsto glasova dok je francuski lider Emanuel Makron, razočaran rezultatima, iznenada raspustio vladu i najavio vanredne izbore za 30. jun i 7. jul.
Pobednici
- Pobeda Nacionalnog skupa u Francuskoj
- Desničarska Evropska narodna stranka (EPP) ostaje najveća politička grupa u parlamentu, osvojivši 13 mesta više u odnosu na 2019. godinu
- Italijanska premijerka Đorđa Meloni je osigurala poziciju ključnog igrača na izborima
Gubitnici
- Zeleni u Austriji i Nemačkoj su prošli gore nego što se očekivalo
- Liberalna stranka Obnovimo Evropu izgubila je 20 poslaničkih mesta
- Nemačka Socijaldemokratkska partija Olafa Šolca osvojila je drugo mesto, zajedno sa desničarima AfD-om, a prvo mesto je zauzeo EPP
Odlazak udesno širom Evrope
Prema analizama, odlazak udesno u mnogim zemljama EU pokazuje istrajnost antiestablišmentskih stavova.
To će možda otežati izglasavanje novih zakona potrebnih za odgovaranje na bezbednosne izazove, posledice klimatskih promena ili industrijsku konkurenciju iz Kine ili Sjedinjenih Američkih Država.
Međutim, uticaj evroskeptičnih nacionalističkih stranaka će zavisiti i od njihove sposobnosti da prevladaju sopstvene razlike i međusobno sarađuju.
Trenutno su podeljeni u dve različite grupe, a neke stranke i poslanici su van tih grupacija.
Marin Le Pen je toliko ubedljivo pobedila Emanuela Makrona da je predsednik odmah raspisao izbore što je veoma riskantan potez koji bi mogao da mu nanese dodatan poraz i ugrozi njegove preostale tri godine mandata.
Nemački kancelar Olaf Šolc je poput Makrona takođe proživeo tešku noć jer su njegove socijaldemokrate ostvarili svoj najgori rezultat ikada.
Evropske zelene stranke su doživele najveće gubitke, pa su sa 71 pale na 52 mandata.
ECR je osvojio 73 mandata, odnosno četiri više nego u prethodnom sazivu, a krajnje desni ID devet mesta više ili ukupno 58.
Broj nezavisnih poslanika, koji mogu da odluče hoće li se pridružiti drugim grupama, uključujući evroskeptike, popeo se s 33 na 98.
Prema prebrojenim glasovima, u Austriji pobeđuje krajnje desna Slobodarska stranka, ali uz manju razliku nego što je ranije bilo prognozirano.
Savez laburista i zelene levice u Holandiji je osvojio osam mesta, a antiimigrantska stranka Gerta Vildersa šest mandata.
Levičarske i zelene partije su prošle bolje samo u skandinavskim zemljama, pa su desničarski glasovi u Švedskoj, Danskoj i Finskoj bili u opadanju.
U Mađarskoj je Fides, stranka premijera Viktora Orbana, osvojila najviše glasova, ali i manje mesta nego u prethodnom sazivu.
Sa druge strane, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, rekla je da su rezultati pokazali da se "centar drži".
"Odneli smo pobedu na Evropskim izborima. Ovi izbori su nam dali dve poruke. Prvo, na političkom centru za snažnu Evropu ostaje većina i to je ključno za stabilnost. Ali, takođe je istina da su ekstremi na levici i desnici dobili podršku, a zbog toga rezultat dolazi sa velikom odgovornošću koje nose partije centra", navela je.
Šta je sledeće?
Takozvana velika koalicija, EPP, Socijalisti i demokrate (S&D) i pokret Obnovimo Evropu, osigurala je 402 mesta u Evropskom parlamentu - 56 odsto.
Ove stranke godinama sarađuju na evropskom nivou, gradeći zid koji treba da spreči ulazak desnice u politički mejnstrim. Iako je njihova većina sada manja, nastaviće da rade zajedno na brojnim zakonima.
Sada će sve oči biti uprte u pobednike izbora, EPP, a njihov vodeći kandidat Ursula fon der Lejen, prethodno je najavila da je spremna da sarađuje sa određenim partijama čak iako su u pitanju desničari i konzervativci.
Ipak, verovatno će ostati verna tradicionalnim saveznicima.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola je navela da prve projekcije govore da se održala kontruktivna proevropska opcija.
Fon der Lejen je takođe ponudila da radi sa socijalistima i liberalima kako bi izgradila većinu.
Iako je izvesno da će ona ostati na čelu EK još pet godina, taj izbor je dodatno zakomplikovan Makronovom odlukom da raspiše izbore.
Već su se pojavila nagađanja da bi oslabljeni Makron i Šolc mogli da ugroze njenu nominaciju.
Lideri EU će se 28. juna okupiti u Briselu kako bi zvanično nominovali kandidata za predsednika Evropske komisije, a izbori u Francuskoj će se održati samo dva dana kasnije. Pošto Ursula nije mnogo popularna u Francuskoj, njena nominacija bi mogla da dodatno oslabi Makronovu poziciju.
Ukoliko pređe tu prepreku, Ursula će potom morati da osigura podršku većine poslanika Evropskog parlamenta u tajnom glasanju.
To glasanje je inicijalno zakazano za septembar, ali bi moglo da se dogodi i 18. jula tokom prve sednice novog saziva parlamenta u Strazburu.
Moguće je i da aktuelna predsednica neće moći da dobije potrebnu podršku među socijalistima i liberalima, pa će morati da se osloni na Braću Italije premijerke Meloni. Time je italijanska premijerka postala ključni igrač koji će odlučiti šta će se ubuduće događati na evropskoj politčkoj sceni.
Međutim, saradnjom sa Meloni bi Ursula od sebe mogla da otera levičarske saveznike i naročito Zelene koji su još 2019. glasali protiv nje.
Očekuje se da će Melonijeva pametno odigrati svoje karte i da će se približiti fon der Lejen, a ne Le Penovoj.
(EUpravo Zato/Euronews/Al Jazeera)
