Ostavka Sebastijana Lekornija, petog premijera francuske vlade u manje od dve godine, označila je novo poglavlje duboke političke nestabilnosti u Francuskoj.
Njegova vlada, koja je trajala tek 14 sati pošto je premijer Lekorni podneo ostavku, simbolizuje ne samo slabost parlamentarne većine, već i izazove sa kojima se suočava Makron u vođenju fragmentisanog zakonodavnog tela. Opozicija je odmah zahtevala nove vanredne izbore ili Makronovu ostavku, dok predsednik još uvek ne daje javne signale o svom sledećem potezu.
Sada Francusku očekuje nekoliko scenarija, od raspisivanja novih vanrednih parlamentarnih izbora, pokušaja formiranja nove manjinske vlade do eventualnog imenovanja još jednog premijera koji bi mogao da pokuša da pronađe kompromis među fragmentisanim političkim snagama.
Svaka od ovih opcija nosi rizike - od daljeg paralizovanja parlamenta do pojačavanja socijalnog i ekonomskog nezadovoljstva, što dodatno komplikuje situaciju u drugoj najvećoj ekonomiji evrozone, prenosi Rojters.
Mogući scenariji nakon ostavke
Prvi i najverovatniji scenario je raspisivanje novih vanrednih parlamentarnih izbora, što bi Makronu omogućilo da pokuša da konsoliduje vlast i pronađe stabilniju većinu. Međutim, prethodni izbori su pokazali duboku fragmentaciju francuske politike, gde nijedna stranka nije u stanju da obezbedi apsolutnu većinu, pa postoji rizik da bi novi izbori mogli još više razdeliti parlament i produbiti političku krizu.
Druga opcija je formiranje nove manjinske vlade, ali Lecornua je upravo nedostatak podrške u parlamentu primorao na ostavku. Svaki novi premijer koji bi pokušao da vodi manjinsku vladu suočiće se sa istim problemom – nefleksibilnom opozicijom i unutrašnjim tenzijama unutar koalicije. Takva vlada bi verovatno bila kratkog daha, što dodatno destabilizuje političku scenu i otežava donošenje ključnih zakona, uključujući budžet i reforme.
Treća opcija, koja se trenutno čini najmanje verovatnom, jeste Makronova ostavka, što bi otvorilo put za potpuno nepredvidivu političku dinamiku u zemlji i potencijalno ranije predsedničke izbore. Makron je do sada više puta odbacivao ovu opciju, ali politička situacija, pritisak opozicije i nezadovoljstvo javnosti mogli bi ovu mogućnost ponovo staviti na dnevni red.
Reakcije opozicije i društveni efekti
Opozicione stranke već traže radikalne mere. Krajnja desnica, stranka "Nacionalnog okupljanja" (Rassemblement National) poziva na raspuštanje parlamenta, dok levica i desnica upozoravaju da je trenutna kriza pokazala nesposobnost vlade da funkcioniše bez široke podrške.
Liderka krajnje desnice, Marin Le Pen, pozvala je francuskog predsednika Emanuela Makrona da "odmah raspusti Narodnu skupštinu", rekavši za BFM TV da je "Francuska na kraju šale i da farsa traje dovoljno dugo".
Ona je istakla i da bi ostavka Makrona bila "mudra" odluka, kao i raspuštanje Skupštine.
"Ne moram da ga pozivam da to učini. Ako odluči da to učini, mislim da bi to bila mudra odluka. Ono što je sigurno jeste da je raspuštanje Narodne skupštine apsolutno neizbežno", istakla je Le Pen.
Gradonačelnik Kana i potpredsednik Republikanske stranke, David Lisnar, uputio je Makronu direktniji poziv da da ostavku, rekavši da je "primarno odgovoran za situaciju u zemlji". Artur Delaport iz Socijalističke partije poručio je da je Lekornijevu ostavku izazvalo to što ga je "izneverio sopstveni narod", dodavši da "'makronizam' ponovo gura zemlju u haos".
Odlazeća ministarka zaštite životne sredine, Anjes Panije-Runašer, kritikovala je "politički cirkus" u kojem "niko ne preuzima odgovornost", i upozorila da vlada ne može da funkcioniše bez dijaloga sa levicom.
Očekuje se da će ove tenzije dodatno polarizovati javnost, posebno u svetlu inflacije, nezaposlenosti i rastućih troškova života.
Socijalno nezadovoljstvo je potencijalno dodatno pojačano, jer građani već osećaju posledice ekonomske krize i energetske nestabilnosti. Svaka nova politička paraliza može dodatno smanjiti poverenje u institucije i otežati provođenje neophodnih reformi, uključujući fiskalne i socijalne politike.
Ekonomija i evrozona na udaru
Francuska je druga po veličini ekonomija evrozone, pa politička nestabilnost odmah utiče na tržišta. Ostavka premijera dovela je do pada akcija i vrednosti evra, a investitori prate svaki potez Makrona i parlamenta. Nesigurnost oko sposobnosti vlade da donosi fiskalne i strukturne reforme može dodatno destabilizovati poverenje u francusku ekonomiju, što ima implikacije i za čitavu evrozonu.
Francuska politička nestabilnost, koja je kulminirala ovom ostavkom, ima potencijal da ozbiljno utiče na Evropsku uniju i šire globalno tržište. Prema analizi koju je dao Leo Barinkua iz "Oxford Economics", trenutna politička kriza u Francuskoj povećava pritisak na predsednika Emanuela Makrona da raspiše vanredne parlamentarne izbore, što se smatra najverovatnijim scenarijom. Međutim, Barinku takođe napominje da će politička nestabilnost verovatno ostati prisutna, što može otežati fiskalnu konsolidaciju i usmeriti ekonomiju ka stagnaciji.
Dodatno, prema analizi Džeka Alena Rejnoldsa iz "Capital Economics", iako su kamatne stope na francuske obveznice porasle, širi ekonomski uticaj verovatno će biti ograničen. Međutim, politička nesigurnost može negativno uticati na poverenje investitora i usmeriti ekonomiju ka stagnaciji u narednim godinama.
Ove procene ukazuju na to da bi politička kriza u Francuskoj mogla imati dugoročne posledice po ekonomsku stabilnost EU, naročito u kontekstu fiskalne politike i poverenja tržišta.
(EUpravo zato.rs)
