Šta Srbiju očekuje posle EU IZBORA? Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike za EUpravo zato

Evropska unija je doživela politički šok zbog izbora za novi sastav Evropskog parlamenta, na kojima su najveći gubitnici francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc.

"Ankete su pokazivali da će doći do znatno većeg jačanja desnice i znatno boljeg rezultata ali to se nije desilo. Mi sada imamo i pad zelenih i liberalno krilo Renew, oni su ovo znatno osetili u odnosu na prethodne izbore. To se pre svega objašnjava krizom u Evropi koja je nastala zbog koronavirusa i migracione krize. Životni standard ljudi u EU je opao, u zavisnosti od države. Desničarske stranke su to uspele da eksploatišu kako bi dobili glasače", objašnjava nam istraživač u beogradskom Centru za evropske politike (CEP) Đorđe Dimitrov.

Kako priča Dimov za EUpravo zato, i u ovom sazivu možemo da očekujemo da ćemo imati istu koaliciju kao u prethodnom.

"Dakle, to će biti EPP koji je osvojio manje više isti broj glasova, socijaldemokrate koji su dobili nešto manje glasova i Renew, liberali. Te tri grupacije zajedno bi trebalo da imaju oko 400 mesta, mada mora da se naglasi da to ne znači da će Ursula osvojiti sledeći mandat, mnogo faktora tu igra ulogu", priča naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, dva najvažnija su to što od tih 400 evroposlanika, makar 10 odsto njih neće se pojaviti na glasanju iz različitih razloga, što je pokazalo dosadašnje iskustvo. Drugi je, smatra, to što Makron i Šolc ne dolaze iz redova EPP-a (odakle dolazi Ursula), već je Šolc je iz socijalista, Makron je Renew, i zbog toga se već pominju imena nekih kandidata koji bi trebalo da naslede Ursulu.

"Očekuje se da ćemo znati ime predsednika Evropske komisije sredinom jula, ali ko će biti, teško je predvideti. Očekuje nas zanimljivih par nedelja", ocenjuje naš sagovornik.

Gde je tu Srbija?

Na pitanje šta će se promeniti u odnosu prema Srbiji, Dimitrov kaže da tu neće biti promene, makar ne u ovom ciklusu.

"U odnosu prema Srbiji se neće ništa promeniti, EP će zadržati svoj stav, a činjenica je da Evropska komisija i Parlament tu ne govore istim jezikom po pitanju proširenja i Srbije. Parlament je uvek kritičniji prema nama, a imaju i potpuno drugačiji stav po pitanju nezavisnosti Kosova u odnosu na Komisiju, gde EP priznaje Kosovo i konstatno pozivaju i Srbiju i pet članica EU koje nisu priznale Kosovo da to urade", ističe.

Ono što je važno, govori Dimitrov, je da ovaj institucionalni ciklus ima funkciju da pripremi EU za sledeće proširenje.

"Narednih pet godina će biti posvećeno tome. Tu je važno da EU nađe svoj apsorpcioni kapacitet, koji će možda zahtevati promenu osnivačkih ugovora, jer devet država, od kojih je jedna Ukrajina sa 40 miliona stanovnika, će značajno promeniti balans snaga i odnos u odlučivanju u EU, pogotovo kod odluka koje se donose kvalifikovanom većinom".

Prema njegovim rečima, momenat gde će se EP pitati o članstvu Srbije u EU je veoma daleko, i gotovo je nemoguće da će se to desiti u ovom ciklusu, "znajući trenutno stanje i brzinu reformi koje se sprovode u Srbiji".

"EP će, među poslednjim koracima, morati da glasa pozitivno za članstvo, ali tek u ciklusu posle 2029. godine. Ono što se pominje je da ovaj Evropski parlament možda počne da radi na tome da u svom sazivu, u nekom svojstvu, ne kao članove, već kao posmatrače, ima i poslanike iz država kandidata. To je trenutno da nivou glasina i mogućnosti", zaključuje naš sagovornik.

(JA/EUpravo zato)