Oko 373 miliona građana Evropske unije iz 27 zemalja ove nedelje glasa na izborima za Evropski parlament, čime će odrediti pravac u kojem će se EU kretati narednih pet godina.
Iako evropski izbori zvanično traju od 6. do 9. juna, Estonci su mogli da glasaju već od ponedeljka, 3. juna.
U četvrtak na birališta izlaze građani Holandije, dok će u petak glasati u Irskoj. Česi će glasati 7. i 8. juna, dok će građani Malte, Letonije i Slovačke glasati u subotu, 8. juna. U Italiji će glasanje biti održano 8. i 9. juna.
U ostalim državama članicama EU, izbori će biti održani u nedelju, 9. juna, uključujući i Belgiju, gde će građani glasati i na parlamentarnim i regionalnim izborima.
Kada se očekuju rezultati?
Rezultati izbora za Evropski parlament biće saopšteni u nedelju uveče, što sprečava zemlje koje glasaju ranije da utiču na ishod onih koji glasaju kasnije.
Službe Evropskog parlamenta nameravaju da objave prve delimične procene u nedelju u 18:15 po srednjeevropskom vremenu i prvu projekciju punog hemiciklusa u 20:15 po srednjeevropskom vremenu.
Ovi podaci će kombinovati procenjene glasove i predizborna istraživanja javnog mnjenja.
Do 23:00 po centralnoevropskom vremenu, kada se sva birališta u svim državama članicama zatvore, biće pouzdan, sveobuhvatan pogled na sastav sledećeg Evropskog parlamenta.
Šta se zatim dešava?
Ubrzo nakon završetka izbora, nacionalne vlasti će saopštiti Parlamentu ko je izabran kako bi hemiciklus mogao da počne da se konstituiše.
Poslanici Evropskog parlamenta moraju da se organizuju u političke grupe prema svojoj ideologiji i prioritetima. Ove grupe moraju da uključe najmanje 23 poslanika iz najmanje sedam zemalja. Oni koji budu izostavljeni će se smatrati "ne-inkristima" (ili "nevezanima") i biće manje isticani u debatama i odborima.
Trenutni hemiciklus ima sedam grupa: Evropska narodna partija (EPP), Socijalisti i demokrate (S&D), Obnovi Evropu, Zeleni/Evropski slobodni savez, Evropski konzervativci i reformisti (ECR), Identitet i demokratija (ID) i Levica .
Šta je sa vodećim kandidatima?
EU je još 2014. odlučila da pokuša nešto novo.
Naime, uoči parlamentarnih izbora, od svake stranke je zatraženo da javno odredi vodećeg kandidata, ili Spitzenkandidata - na nemačkom, koji će predsedavati Evropskom komisijom, najmoćnijom i najuticajnijom institucijom u bloku.
Ovaj predizbor, kako se mislilo, imao je za cilj da učini Komisiju demokratskijom i odgovornijom u očima evropskih birača.
Nakon što je EPP pobedila na izborima sa 221 mestom, lideri EU su poštovali novi sistem i imenovali Žan-Kloda Junkera, glavnog kandidata stranke, za predsednika Komisije. Hemicikl je tada odobrio njegovu ponudu apsolutnom većinom.
Međutim, 2019. godine stvari su se iznenađujuće okrenule.
Proglašenog kandidata EPP-a, Manfreda Vebera, bez ceremonije su gurnuli u stranu lideri EU (pre svega, Emanuel Makron). Odbijanje je dovelo do iznenađujuće pojave Ursule fon der Lajen, koja je bila potpuno odsutna tokom trke.
Imenovanje Fon der Lajen, koje je preživelo hemiciklus, podstaklo je analitičare i novinare da proglase Spitzenkandidaten mrtvim.
Izborna trka 2024. pokušava da ponovo oživi sistem. Ove godine, Fon der Lajenova je vodeći kandidat.
Parlament namerava da održi plenarnu sednicu između 16. i 19. septembra kako bi omogućio imenovanom da iznese svoj politički predlog i dobije podršku najmanje 361 od svojih 720 članova.
Ukoliko na toj sednici bude izabran predsednik Komisije, Skupština će započeti saslušanja mandatara prema dodeljenim resorima. U 2019. godini, tri predložena imena su odbijena tokom procesa provere.
Kada svi kandidati za komesare prođu saslušanja, koja mogu da budu prilično duga i teška, Parlament će glasati o poverenju celom kolegijumu komesara u periodu od pet godina. Tek tada će nova Komisija stupiti na dužnost i zakonodavni rad će početi.
(EUpravo Zato/Euronews)
