Stranka krajnje desnice Nacionalni skup (RN) osvojila je 31,5 odsto glasova na evropskim izborima održanim od 6. do 9. juna, ostavljajući iza sebe Renesansu, stranku predsednika Emanuela Makrona, pokazuju prve izlazne ankete.
Makronova Renesansna partija, koju predvodi Valeri Hejer, dobila je 15,2 odsto glasova - čak ni polovinu podrške Nacionalnog skupa - što je pad u odnosu na 22 odsto koliko je dobila na izborima 2019. godine.
Nacionalni skup je, s druge strane, zabeležio rast podrške za osam poena u odnosu na 23% koliko je dobio pre pet godina.
Lider partije Nacionalni skup, 28-godišnji Žordan Bardela, pozdravio je rezultate sa veoma visokom odgovornošću.
Tokom pobedničkog govora u Parizu, on je rekao da je rezultat "jasna poruka upućena Emanuelu Makronu i evropskim liderima i označava odlučnost zemlje da vidi kako Evropska unija menja pravac".
Predsednica RN Marin le Pen rekla je da je francuski narod poslao "veoma jasnu poruku" Makronu.
"Oni više ne žele tehnokratsku, nadzemnu evropsku konstrukciju koja je sve brutalnija i koja negira njenu istoriju, narušava osnovne prerogative, a rezultira gubitkom uticaja, identiteta i slobode", navela je ona.
"Partija Nacionalni skup uspela je da privuče biračko telo vođenjem kampanje nacionalnog izgleda, a ne evropskog", rekao je za Euronews Frančesko Sismondini, analitičar izbornih anketa. Glavni interes stranke bio je da im "utre put" za nacionalne izbore 2027. i "uspeli su", dodao je on.
Ko je Marin Le Pen?
Marin Le Pen, francuska političarka, predsednica Nacionalnog skupa, rođena je u avgustu 1968. godine u Neji na Seni, departmanu u pariskom regionu, kao najmlađa od tri sestre.
Detinjstvo joj je bilo obojeno političkom karijerom njenog oca, Žan-Mari Le Pena koji je bio poznat po prilično kontroverznim stavovima, a 1976. godine je čak bio i meta bombaškog napada, kada je oštećena zgrada u kojoj su živeli.
Iako je posle studija prava, od 1992. do 1998. godine, radila kao advokatica u Parizu, najpoznatija je upravo po članstvu u partiji koju je osnovao njen otac.
Ona je 1998. godine postala deo administrativnog aparata Nacionalnog fronta, desničarske stranke koju je Žan-Mari osnovao 1972. godine kao opoziciju francuskim mejnstrim konzervativnim partijama.
Bila je direktor pravnih poslova Nacionalnog fronta sve do 2003. godine kada je postala potpredsednik stranke. Sledeće godine se uspešno kandidovala za mesto u Evropskom parlamentu gde se naposletku pridružila ocu. Tokom godina, njena popularnost, ali i uticaj unutar stranke su rasli, pa je tako rukovodila očevom predsedničkom kampanjom 2007. godine.
Izašla iz očeve senke pa ga izbacila iz partije
Kako je izlazila iz očeve senke, tako se postavila kao značajna francuska politička figura, ali iako je zadržala određene desničarske stavove, distancirala se od najekstremnijih stavova stranke iz koje je potekla.
Program stranke je fokusirala na ekonomski i socijalni.
Viđena kao veći demokrata ali i veća republikanka od svog oca nacionaliste, prethodnog lidera, Marin je pokušala je da relaksira i smekša imidž stranke.
Preformulisala je i prekonponovala političke pozicije i pozdravila se sa članovima partije optuženim za rasizam, antisemitizam ili petenizam, uključujući rođenog oca.
Marin Le Pen je takođe ublažila neke političke stavove u Narodnoj skupštini, gde se zalagala za istopolne brakove - što ranije nije bio slučaj u njenoj stranci, abortus i povlačenje smrtne kazne.
Što se tiče ekonomske politike, Le Pen favorizuje protekcionizam kao alternativu slobodnoj trgovini.
Ona podržava ekonomski nacionalizam, razdvajanje investicionog i bankarskog poslovanja sa stanovništvom, i diverzifikaciju energije. Protivi se privatizaciji javnog sektora i socijalnog osiguranja, spekulacijama o međunarodnom tržišta roba, i zajedničkoj poljoprivrednoj politici.
Le Penova je pohvalila odluku Velike Britanije da napusti EU i čestitala Donaldu Trampu na pobedi na američkim predsedničkim izborima.
2017. godine, izgubila je od Makrona na predsedničkim izborima. Iako je Makron ubedljivo vodio, Le Penova je istakla da će Nacionalni front biti zvanična opoziciona partija vladajućoj stranci.
Međutim, kasnije su osvojili svega osam mesta u parlamentu. Kako je i sama osvojila mesto, morala je da se odrekne mesta u Evropskom parlamentu koje je držala od 2004. Samo dve nedelje nakon toga, protiv nje je pokrenuta istraga zbog zloupotrebe fondova tokom službovanja u EP.
Navodno, zloupotrebila je oko 5 miliona evra "evropskog novca" za poslove svoje partije.
Le Penovu je Tajm dvaput proglasio jednom od 100 najuticajnijih ljudi na svetu, 2011. i 2015.
1995. godine se udala za biznismena Franka Šafroja koji je radio za Nacionalni front, a dobili su troje dece. Posle razvoda 2000. godine, udala se za Erika Lorioa 2002, nekadašnjeg nacionalnog sekretara partije, međutim, rastali su se 4 godine kasnije.
Većinu vremena provodi u Sen Kluu, a poseduje stan i u Enen Bomonu. 2010. godine kupila je i kuću sa tadašnjim partnerom Lujem Aliotom, koji je inače alžirsko-jevrejskog porekla.
(M.A./EUpravo/Euronews.com, kurir.rs)
