Pre izbora se mnogo spekulisalo o potencijalnoj ulozi Melonijeve kao nakog ko drži kralja u rukama za formiranje evropske većine u Parlamentu, jer su joj se ulagivali i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i šefica francuskog Nacionalnog saveza Marin Le Pen.
Sada, nakon glasanja, izgleda da će proevropska većina Zelenih, S&D, EPP i Obnove podržati Fon der Lajenovu, potencijalno smanjujući uticaj Melonijeve, iako je sa ovih izbora izašla sa "najjačom vladom od svih", kako je sama rekla dan nakon izbora.
Ali i Melonijeva i Fon der Lajenova čvrsto drže karte u rukama.
Đorđa Meloni je u ponedeljak rekla da je "prerano govoriti" o formiranju većine i njihovoj potencijalnoj podršci za drugi mandat Fon der Lajenove. S druge strane Ursula fon der Lajen je nagovestila da će se prvo konsultovati sa "većim evropskim porodicama" koji su "dobro sarađivali" sa Evropskom narodnom partijom (EPP), ipak ostavljajući "otvorena vrata" za druge kontakte.
"Mislim da Đorđa Meloni i dalje može biti jedna od ključnih figura jer EPP verovatno ne veruje u potpunosti Zelenima ili socijalistima", rekao je Lorenco Kastelani, politički analitičar na Univerzitetu LUISS Guido Carli, za Euractiv It.
Kastelani napominje da Ursula fon der Lajen u rizuku kada su u pitanju pregovori sa opozicijom, ne samo S&D-a i Zelenih, već i frakcija unutar same EPP, zbog čega će verovatno tražiti podršku desnice, sa Melonijevom kao ključnim sagovornikom.
Prema Kastelanijevim rečima, glas Melonijeve mogao bi biti presudan u obezbeđivanju podrške za izbor predsednika EPP, bilo da je to Fon der Lajen ili neko drugi.
"Meloni bi možda bila voljna da glasa za predsednika EPP-a, kako bi zauzvrat obezbedila jaču ulogu komesara", dodao je on.
Kastelani takođe predviđa promenljivu većinu u sledećem Evropskom parlamentu, a odlazećoj Ursulinoj većini potrebna je u određenoj meri i podrška konzervativaca.
Prema Kastelanijevim rečima, Melonijeva "drži EPP u šaci".
"Pomislite samo na ono što se već dogodilo prilikom glasanja za važna pitanja kao što su imigraciona ili ekološka politika, zbog čega sam skeptičan da bi Zeleni mogli trajno da budu u ovoj većini", rekao je on.
Leo Goreti, šef spoljnopolitičkog programa u Italijanskom institutu za međunarodne poslove (IAI), slaže se, napominjući da već postoji postepeno približavanje EPP-a, ECR-a i delimično ID-a po pitanjima kao što su Zeleni dogovor, za koji veruje da će postati "značajno političko razgraničenje u sledećem evropskom parlamentu".
Goreti takođe vidi približavanje u spoljnopolitičkim stavovima oko upravljanja odbranom i migracionim tokovima.
On tvrdi da Meloni ostaje neko ko drži kralja u rukama ne zbog "njenog potencijalnog glasanja u parlamentu", već zbog "njene uloge u Evropskom savetu kao šefice velike zemlje, za razliku od francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca".
Supergrupa desnice malo verovatna
Dok Melonijeva i Le Penova pozivaju na ujedinjenje evropske desnice, Goreti smatra da je to malo verovatno jer ih dve različite pozicije "guraju u različitim pravcima".
Ovo bi se moglo promeniti ako Le Penova bude izabrana.
Kao premijerka Italije, Đorđa Meloni mora uzeti u obzir "šire interese izvan izbornih ciljeva njene stranke. Ovaj pragmatizam doveo ju je do toga da zauzme kooperativan stav prema Evropskoj komisiji, prepoznajući potrebu da se unapredi sveukupna agenda Italije, koja zahteva angažovanje sa evropskim institucijama."
Nasuprot tome, Le Penova, koja je još uvek u opoziciji, može sebi priuštiti da zauzme konfrontativniji stav, "otvoreno odbijajući drugi mandat fon der Lajenove kako bi se distancirala od evropskog establišmenta".
Goreti sugeriše da bi Le Penova, da je predsednica Francuske, verovatno usvojila pragmatičniji pristup sličan onom koji ima Melonijeva.
(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)
